Živimo u vreme kada se kritika primenjuje često, a nismo ni svesni njenih posledica. Sve mi se češće događa da dobijem pohvalu za istu stvar, za koju odmah nakon toga dobijem i kritiku. Ili, da budem iskritikovan prema mišljenju sagovornika, ali bez poštovanja mog stava po tom pitanju. Nekad izgleda kao da se govore stvari tek da bi se rekle, ili iz promašenih pobuda.

kritikovati

 

Malo ljudi zna da kritika više govori o osobi koja kritikuje, nego o osobi koja je kritikovana. Kod odnosa između ljudi, kritika se čak smatra glavnim indikatorom uspeha odnosa između osoba.

Kritika je destruktivna kada:

-         Se ona odnosi na karakter osobe, a ne neki postupak.

-         Se sastoji samo od optužbi.

-         Bez motiva za poboljšanje.

-         Nije dat prostor za diskusiju oko različitih stavova.

Kritika je oblik hvalisanja

Nepoznat autor

Kritikovanje je laka način za samoodbranu sujete. Kada ljudi kritikuju drugu osobu, to često ne rade jer žele da izraze drugačiji stav, već zato što se osećaju devalviranim nečijim ponašanjem ili stavom, za njih neprihvatljivim.

Stalna, neosnovana kritika utiče na poverenje, ali i na samopoštovanje. To ne vodi do poboljšanja situacije, već naprotiv – do otuđivanja. Kritika aktivira odbrambeni sistem kod sagovornika, a to prirodno dovodi do nesporazuma i promene odnosa.

Ovde smo nakratko naveli neke od razloga zašto kritika nije dobra. Zašto onda ipak kritikujemo? Razmislite zašto ipak kritikujemo? Ako odgovorimo da mi samo želimo da poboljšamo neku stvar – da nekog motivišemo, da im ukažemo na greške, da poboljšamo situaciju – treba da sebi postavimo i pitanje – da li je to u potpunosti tako i da li su naše pobude zaista tako čiste.

Želimo vam uspeh u promenama,

 

Kalin Babušku