Zašto prelaziš ulicu bilo gde, a ne na pešaćkom?! – Zato što svi tako rade! Zašto nisi oprao sudove u kancelariji?! – Zato što svi tako rade! Zašto bacaš smeće po ulici i ne odvajaš ga za reciklažu?! – Zato što svi tako rade! Zašto nisi popunio dokument na poslu?! – Zato što svi tako rade! Zašto nisi obavio tu aktivnost?! – Zato što svi tako rade! Zašto se u banci guraš preko reda?! – Zato što svi tako rade! Zašto ne daješ prednost pešacima?! – Zato što svi tako rade! – Zašto nisi počistio za svojim psom?! – Zato što svi tako rade! – Zašto uzimaš mito?! – Zato što svi tako rade! Zašto ne počistiš svoj radni sto?! – Zato što svi tako rade!

 




Zato što svi tako rade – najlakši izgovor i paravan za mnoga opravdanja.

Bio sam u situaciji da, kada ja ili neko drugi ne obavi posao kako treba, damo sebi odgovor da – svi tako rade. Ovo radimo jer je lakše, lenji smo, ne želimo da trošimo energiju i vreme, nismo svesni posledica (mala odgovornost), stidimo se svoje različitosti (želimo da nas drugi prihvate), povodljivi smo ili nedovoljno moralni, tojest konformisti.

Naš mozak je lenj. Uvek traži lakši put i prečicu. Mi ponekad koristimo pomenuti izgovor jer, kako bismo stvar uradili kvalitetno, treba nam više vremena, novca, energije, promena principa, stavova i navika. Neki istraživači tvrde da, ako vidimo drvo s jabukama, mi ćemo odlučiti da naberemo one koji su nam najdostupniji. Čak iako vidimo da su gornji plodovi bolji, naš mozak će ipak zaključiti da posegnuti za njima jeste loš izbor. Ako nam je neki posao težak, umesto da sebi kažemo “teško je, ali učim i vredi da se potrudim”, ljudima je lakše da odustanu.

Šta je potrebno da uradimo i da imamo na umu kako više koristili ovaj argument kao izgovor:



1. Teško je ići putem kojim se ređe ide. Ako većina krši pravila i zakone, psihološki i socijalno je teže ići pravim putem.

2. Razvijamo svoju autentičnost: sledimo svoje srce. Pronalaženje izgovora kako bismo potisnuli svoje aspiracije i uklopili se u okolinu, znak je slabog samopouzdanja.

3. Imamo stav/princip: kako bismo bili prihvaćeni u društvu, ponekad radimo stvari koje rade i drugi, a za koje znamo da nisu dobre. Istrajte u svojim principima i etici, jer istrajnost je to što ih čini takvima.

4. Ne popušamo pred pritiskom grupe: ponekad nešto zaista svi rade, a mi znamo da to nije dobro. U tom slučaju, rizikujemo da nas drugi ne prihvate ili čak ismeju. Tada možemo da balansiramo sa grupom ili da čvrsto ostanemo pri svome. Ako smo uvereni u ispravnost svog stava, onda zadržimo svoj integritet. Time pokazujemo pozitivan primer i normalizujemo poželjno postupanje. Kada smo uptitani, na pozitivan, prijateljski i ljubazan način, bez osude i kritike, možemo da objasnimo svoj stav. Ne treba da se izostavi ni doza pozitivnog humora na svoj račun ili prema situaciji!

5. Različiti od drugih: U danačnjem društvu postoji veliki jaz između stremljenjem ka individualizmu i ka pripadanju grupi. Mnoge osobe imaju slabo razvijen osećaj sebe, pa se oslanjaju na grupu kako bi ih ona definisala. Ako ne koristimo izgovor „tako svi rade“, mi se već razlikujemo. Kako kaže šala: „Ja sam poseban. Baš kao i svi drugi“.

 


Osnov osobnosti i autentičnosti gradi se u detinjstvu. Kasnije, nije lako sprovesti radikalnu promenu na ovom polju. Ono što možemo da učinimo je svakako da se ne krijemo iza ovog izgovora.

Oslobodite svoju autentičnost, a ona će osloboditi i osnažiti vas. Nemojte je kriti od sebe i od drugih. Nemojte biti kao oni drugi – kakvi god vi bili, pronaći ćete svoju zajednicu prihvatanja. To su oni treći, četvrti ili peti!

Uživajte u putu ka promeni i neka vaš vodič bude Tip of the week#1

Srećno!