Svaka dobra konverzacija počinje dobrim slušanjem

Kineski simbol za glagol slušati predstavlja mudrost iznad umetnosti. To je sinergija neophodna za ostvarivanje slušanja: uši, oči, nepodeljena pažnja, empatija i um. I pored toga, u današnjoj komunikaciji, ljudi ne slušaju jedni druge, donose zaključke na osnovu pretpostavki a mogućnost da se ostane fokusiran je sve kraća. Ono što je svima danas potrebnije nego ikada je razvijanje veštine aktivnog slušanja.

Aktivno slušanje je način fokusiranog slušanja i odgovor koji predstavlja razumevanje. To podrazumeva da slušalac pažljivo sluša potpuno koncentrisan, da razume, odgovara i kasnije pamti ono što je čuo. U današnje vreme, kada nam pažnju ometa toliko različitih spoljašnjih i unutrašnjih izvora, dešava se da čak i kada nam je veoma važno ono što slušamo, pola čujemo dok istovremeno razmišljamo o ko zna čemu. Razne korisne tehnike pomažu nam da se aktivnije uključimo u sadržaj koji slušamo, bilo da je u pitanju muzika, razgovor, predavanje ili film. Kao i u mnogim drugim veštinama, i ovde je vežba od suštinskog značaja.

Najjednonstavniji način vežbe za bolje slušanje predstavlja savladavanje tehnike aktivnog slušanja muzike, koji se kasnije lako prenosi na druge oblasti. Za razliku od uobičajnog slušanja muzike gde je ona prisutna kao deo atmosfere, u ovakvom slušanju ona je glavna aktivnost i sve ostale su zaustavljene. To znači da čak ni slušanje i pevušenje omiljene pesme u automobilu, dok se vozite i posmatrate okolinu i gužvu u saobraćaju, ne predstavlja pravo, aktivno slušanje. 

“Najveći problem u konverzaciji je u tome što ne slušamo da bi razumeli već da bi odgovorili”

Znajući koliko je ova veština važna i korisna za razvoj koncentracije i razmišljanja unapred, koristi se kao igra od malih nogu, još u vrtićima. Na početnim nivoima korisno je pomoći se raznim tipovima vizuelizacije, dok je kasnije dovoljno i samo pažljivo slušanje. Za početak, odaberite kompoziciju i pročitajte o njoj sve što nađete i to pre slušanja. Svašta može biti važno: izvođački sastav, solo instrumenti, tema, oblik, delovi koji se ponavljaju, tekst, razlog nastajanja, autor, epoha, žanr. Birajte one kompozicije koje traju oko 3-4 minuta jer ćete ih nekoliko puta ponavljati, ili obratite pažnju samo na deo kompozicije. Kada ste sami više puta preslušali odabranu kompoziciju, vodeći računa o detaljima koje ste pročitali i uočili, spremni ste za slušanje sa decom. Veoma je važno da sve važne stvari koje ste primetili dok ste vi slušali, najavite i njima, neka znaju šta treba da očekuju. Ne brinite što će im tako sve biti servirano, oni vole kada su na poznatoj teritoriji, kada mogu da prepoznaju stvari. Njihova iskustva su uglavnom veoma ograničena i radovaće se što uspevaju da ponešto prepoznaju. Cilj je da u svakom novom preslušavanju budu u stanju da prepoznaju sve više od onoga što čuju. Nakon što završite jedno preslušavanje, prodiskutujte o tome kako im se dopalo, šta su primetili, kako su se osećali kada su prepoznali nešto što je bilo najavljeno. I svaki put, pred novo slušanje, ponovo najavite šta će čuti a da to do tada nisu prepoznali.

Što aktivnije slušamo, bolje čujemo, lakše prepoznajemo, bolje razumemo i pamtimo.

Aktivno slušanje podrazumeva opažanje svim čulima. To znači da je veoma važno ne samo ono što dete čuje već i ono što vidi i oseća. Deca, koja svet vide u slikama, aktivnije slušaju dok gledaju izvođenje ili zamišljaju slike. Zato su kompozicije koje su snimljene tako da dete ima priliku da u pravom trenutku vidi instrument koji ima temu ili važnu deonicu, od koristi za lakše slušanje. Na internetu je moguće naći veliki broj snimljenih koncerata u kojima je svaka tema propraćena adekvatnim snimkom soliste koji ga izvodi. Takođe, veoma su korisne razne vizuelizacije koje u sličicama jasno pokazuju sadržaj, redosled tema, delova ili solističkih deonica kako bi se kompozicija lako pratila a pažnja bila direktno usmerena na slušanje. Manja deca posebno dobro reaguju na ovakav tip vizuelizacije jer je primeren njihovom lateralnom razmišljanju i pamćenju. 

Imajte u vidu da su i osećanja važan faktor, kao odgovor koji se dobija na aktivno slušanje. Emocija koju pokrene solo deonica ili tekst, ostaje duboko urezana u pamćenju i dete ume da je unapred prepozna u svakom sledećem slušanju. Kada dete unapred zna šta će slušati, kada razume sadržaj, vidi izvođače, instrumente ili vizuelizaciju i povezuje ih sa zvukom, a uz to prepoznaje svoja osećanja i raduje ga saznanje da sve to uočava, ono će bolje slušati, više čuti, još bolje zapamtiti i razvijati kritički odnos. A to nam je cilj. Kada se sa decom konstantno radi na ovaj način, oni aktivno slušanje koriste da fokusiraju svoju pažnju, zaustave unutrašnji dijalog, slušaju sagovornika ili predavača, prepoznaju obrasce, bolje pamte, vežbaju razmišljanje unapred i razvijaju memoriju. 

Aktivno slušanje razvija kritičko razmišljanje.

 

U vremenu rastrzane pažnje, ova veština od velike je koristi ne samo za decu. U različitim oblicima, primenjuju je i prodavci, lekari, terapeuti, advokati, policajci, novinari, roditelji, svi oni kojima je važno da razumeju šta druga strana ima da kaže. Kako bi jedan prodavac uspeo išta da proda bez aktivnog slušanja potreba potencijalnog kupca? Može li terapeut biti od ikakve pomoći pacijentu ako, dok sluša pacijenta, u sebi vodi unutrašnji dijalog? Sa kakvom mukom će student pratiti predavanja ako ne prepoznaje i predviđa obrasce? Kako napraviti procenu kandidata za posao ako se ne uključe sva čula? 

Slušajte da biste razumeli.

Danas, kada smo više okrenuti telefonima nego ljudima, često se dešava da i ono malo reči koje čujemo, pogrešno tumačimo. Promiče nam boja tona, visina, dinamika, tempo kojim nam se sagovornici obraćaju. Iako imamo tendenciju da u govoru prirodno naglašavamo reči koje su nam važne, većina nije u stanju da tako sluša. Kada vam se ženska osoba obrati čuvenom rečenicom “Ja ne znam šta danas da obučem”, da li možete da odgonetnete u čemu je zapravo problem? Iako će većina verovatno pomisliti da je u pitanju večita patnja za nedostatkom garderobe u ormaru, možda je problem u tome šta obući baš danas? Ili je problem u tome što svi ostali znaju, samo ona ne zna šta da obuče? Ovako napisana rečenica neće nam mnogo pomoći. Ipak, da vam je to neko upravo izgovorio, velika je verovatnoća da bi, ako ste je pažljivo slušali, znali gde je problem. Reč koja predstavlja suštinu problema biće izgovorena tako da je lako možete uočiti. Ona je siguno naglašenija od ostalih. A ako ste uključili svoje veštine za aktivno slušanje, to vam neće promaći. I tada prava komunikacija može da počne. 

Sa druge strane, kako bi zvučalo jedno predavanje u kojem ne bi bilo razlike u visini, boji, intenzitetu ili brzini govora? Da li bi radijski spiker mogao da fokusira pažnju svojih slušalaca ako bi neprekidno govorio jednoličnim tonom? Mogu li glumci biti uverljivi na sceni bez ovih promena? Naravno da ne. Vežbom aktivnog slušanja primetan je napredak i u izražajnijem govoru.

Još jedan od čestih problema slušanja, posebno u obrazovnom sistemu, jeste unutrašnji dijalog. Kako naš mozak nije u stanju da prati više od jednog teksta u isto vreme, često se dešava da đaci i studenti na predavanjima prosto odlutaju u svojim mislima. Pošto je mozak zauzet rečima i mislima u glavi, nije u mogućnosti da istovremeno prati ono što predavač govori. Kada se misli zaustave i pažnja ponovo usmeri na predavača, propušteni su delovi koji se više ne mogu vratiti. Normalno, naš um radi brže nego što govornik može da govori, tako da imamo mentalnog kapaciteta na pretek. Zato treba koristiti taj rezervni kapacitet za aktivne strategije slušanja, da bi ostali fokusirani na predavanjima tako da možete da zapamtite celu komunikaciju i izbegnete rupe u učenju.

Nema učenja bez slušanja.

 Da li vam se nekada desilo da se upoznate sa sa nekom osobom i ne zapamtite njegovo ime? A da li vam se desilo da ste se baš potrudili da zapamtite i opet niste uspeli? Da li ste se nekada zapitali zašto je to tako? Kao prvo, ne brinite, ogromnoj većini ljudi se to svakodnevno dešava zato što naš primitivni mozak posmatra osobu sa druge strane kao potencijalnu pretnju, pa to da li se zove Marko ili Ivan za njega nema mnogo značaja. Naš nesvesni um ima mnogo posla da primeti sve pojedinosti o osobi sa druge strane i donese sud. Takođe, filteri u našoj glavi istovremeno rade tako da tumače i verbalne i neverbalne znake pa se u svom tom unutrašnjem dijalogu auditivni kanal prosto isključi i mi ne čujemo ime svog sagovornika. Ako želite da u buduće uvek zapamtite ime – aktivno slušajte! Osnovno je fokusirati pažnju na to šta osoba govori, jer, malo je verovatno da ispred nas stoji neko ko želi da nam otme plen. Vežbom da se koncentrišete, zaustaviće se unutrašnji dijalog a pažnja će biti usmerena na to što čujete. I još nešto: obavezno ponovite ime sagovornika kako bi ga još bolje zapamtili.

Još jedna korisna stvar u aktivnom slušanju je upravo pomenuto ponavljanje izgovorenih reči sagovornika. Naime, u dobroj komunikaciji veoma je važno da pratite ono što vaš sagovornik izgovara, koje reči i fraze koristi i koje im značenje daje. Reči mogu uneti zabunu u komunikaciju jer nemaju ista značenja za svakog. Reč sneg sigurno neće imati isto značenje za dete, čoveka koji radi na održavanju puteva i ski instruktora. Ipak, razliku u značenju najbolje možemo razumeti tako što uključimo sva čula a posebno slušanje. Pravo je čudo da se ljudi uopšte razumeju sa obzirom na to kako različito tumače reči. Zato pažljivo slušajte sagovornika i koristite reči koje on koristi, u istom kontekstu.

I još nešto o emociji. Empatija je osnova aktivnog slušanja. Sagovornik u potpunosti može razumeti samo ako se “uđe u njegove cipele”. Zato, gledajte ga u oči, i slušajte i ušima i srcem. Trudite se da mu ne čitate misli već slušate ono što zaista govori. Unutrašnji dijalog i razmišljanja ostavite za trenutke kada ste sami jer će vas, u suprotnom, samo ometati.

Aktivno slušanje pozitivno deluje na karijeru, odnose i liderstvo jer podrazumeva manje grešaka i utrošenog vremena. Trudite se da slušate da bi ste razumeli i da govorite tako da vas razumeju. Neka vam pređe u naviku da barem jednom nedeljno odaberete kompoziciju koju ćete aktivno slušati i veoma brzo ćete primetiti kako se pažnja vas i vašeg deteta lakše može fokusirati u željenom trenutku. Ova veština zahteva vežbanje i zato je veoma važno krenuti od najranijih dana. Ipak, nikad nije kasno da se poradi na aktivnom slušanju zbog koristi koje donosi u svakoj životnoj dobi. Pričajte, diskutujte, gledajte, ali i ćutite, osluškujte i tumačite ono što čujete. Jer, što bolje čujete, bolje ćete slušati, a što bolje slušate, bolje ćete razumeti!

Ova tehnika se posebno izučava na akreditovanim seminarima Multimedijalne muzičke radionice širom Srbije (Multimedijalna muzička radionica) kao i na Akademiji za roditelje i NLP treninzima u HR Centru. 

Uz primer vizuelizacije aktivnog slušanja Hajdnove Simfonije iznenađenja, pogledajte ovde animaciju na Youtube kanalu. Osim ove, za početak, preporučujemo sledeće kompzicije koje su vizuelna pomoć za aktivno slušanje:

Bah, Mala fuga g moll, orgullje
Čajkovski, Igra Šećerne vile
Bach, Air
Pahelbel, Kanon 
Brahms, Mađarska igra br.5 
Orff, Carmina Burana
Williams, Star Wars  

 

---

 Marijana Milošević Simić je diplomirani muzički pedagog imaster NLP, osnivač Akademije roditeljstva, kreator programa Multimedijana muzička radionica, akreditovan od strane Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja pri Ministarstvu prosvete Republike Srbije i Zavoda za školstvo Crne Gore.

Marijana je i programski direktor Music Art Project i osnivač Muzičke radionice za bebe Bim Bam.