Omogućite svom detetu i sebi da uživate u tom događaju
Polazak u školu je veliki izazov u životu deteta i njegovih roditelja, posebno ako je to prvo iskustvo za roditelje. Veoma često je praćen strahom, strepnjom i uzbuđenjem, koje je razumljivo, jer dete u velikoj meri menja način i stil života.
Razgovarajte sa detetom o školi kao o nečemu lepim i uzbudljivim što ga očekuje. Razgovor možete potkrepiti primerima iz vlastitog školovanja, istaknite vrednost prijateljstva koje će steći, učitelja koji će postati važna osoba u njegovom životu, značaj učenja i sticanja novih veština.
Pravilna motivacija deteta
Da bi dete bilo pravilno motivisano, neophodno je da mu objasnite da je škola jedno veliko zabavište i mesto gde ne prestaje igra samo što u njoj važe neka druga pravila (slično kao u vrtiću) i gde će moći da nauči mnogo novih i lepih stvari. Biće tu igre, crtanja, pevanja i sviranja ali i računanja, čitanja, pisanja, recitovanja, … Detetu treba objasniti da je dobro da upozna nove vršnjake jer tako uči da bira osobe s kojima će se družiti i da stvara prijateljstva. Kao što navijamo na utakmici ili dajemo podršku koncertu deteta, na sličan način bi trebalo da pokazujemo da cenimo školsko znanje i učenje.
Osamostaljivanje
Radite sa detetom na osamostaljivanju. Ukoliko još nije savladalo veštine kao što su samostalno svlačenje i oblačenje, vezivanje pertli, korišćenje toaleta, korišćenje probora za jelo, morate se potruditi da dete to učini pre polaska u školu ili što pre. Nesigurnost u situacijama koje zahtevaju ove radnje može biti uzrok problema u prihvatanju škole i školskih pravila.
Radni prostor
Mislite na detetov radni prostor. Opremite mu prostor za rad i učenje u njegovoj sobi. Ako u sobi ima dovoljno mesta, dobro bi bilo da se prostor za rad fizički odvoji od dela sobe za spavanje i igranje. Radni prostor se može organizovati i u zajedničkoj prostoriji (lošije rešenje) gde će u određeno doba dana učenik imati mir i uslove za neometano učenje i izradu domaćih zadataka. Važno je da taj prostor dete doživljava kao svoj i da na njemu nema sadržaja koji mogu skretati pažnju sa onog što radi (igračke, tablet, telefon, …). Prostor za učenje je veoma važan element u procesu razvijanja radnih navika deteta.
Timski rad
Izdvojite dovoljno vremena (ne mnogo, da detetu ne postane dosadno) kada ćete sa detetom boraviti na njegovom “radnom mestu” i razgovarati o proteklom danu u školi, crtati, čitati, pregledati radove donete iz škole, itd. Takve aktivnosti su od velikog značaja za dete, zabavne su i stvaraju dobre navike. Zajedno napravite dnevni plan rada kako biste razvili radne navike kod deteta.
Zajedničke igre
Igrajte se sa detetom, naročito društvene igre, jer one podrazumevaju učenje i poštovanje pravila i redosleda igranja. Naučite dete da posmatra, upoređuje i procenjuje. Upoređujte detetovo stvaralaštvo pre polaska u škola sa sadašnjim, svega, pronađite njegove nekadašnje crteže i uporedite ih sa današnjim. Neka dete vidi koliko je napredovalo. Pohvalite ga svaki put kada primetite da je nešto bolje uradilo nego prethodni put – bolje složilo svoje igračke, obuklo se bez ičije asistencije i slično.
Govorite pozitivno o različitostima među decom – neko je viši, neko je vitkiji, neko je plavokos, neko bolje računa, neko bolje crta, neko bolje igra fudbal, …, ali svako je u nečemu uspešan! Važno je da dete bude sigurno da roditeljska pažnja i ljubav nisu uslovljeni zahtevom da bude najbolje u odeljenju.
Pronalaženje mentora
Ako ste zaposleni, radite po čitav dan, dobro je da pronađete osobu koja će brinuti o vašem detetu do vašeg povratka s posla. Ako to možete sebi da priuštite, najbolje bi bilo da dete upišete u dnevni boravak gde će dete moći da se odmori, uči, uradi domaće zadatke i obeduje, pod budnim okom profesionalaca (pedagoga i učitelja). Ukoliko to nije neko iz porodice, dete treba da ga upozna pre nego što krene u školu.
Osigurajte bezbednost deteta tako što ćete mu, na vidnom mestu, zapisati važne brojeve telefona, naučiti ga kome može da se obrati ako mu je potrebna pomoć, kako da zaključa i otključa vrata. Ako ima poteškoća, ne čekajte da se same od sebe isprave, već obavezno posetite logopeda. Dokazano je da veliki broj poteškoća u savladavanju čitanja i pisanja mogu, uz stručnu pomoć, relativno lako otkloniti ako se na vreme identifikuju.
Budite podrška svom detetu
Svaki početak je veliki izazov, zato olakšajte prvaku i sebi navikavanje na školske obaveze, tako što ćete od samog početka biti uz dete prilikom izrade domaćih zadataka, pakovanja knjiga i drugih aktivnosti vezanih za školski život. To ne znači da treba da radite zadatke umesto deteta, već da ga redovno nadgledate i usmeravate kad nešto ne razume. Budite mu savetnik i podrška. Na taj način, dete će polako sticati sigurnost, odgovornost i samostalnost, uz uvid u važnost redovnog rada. Svakodnevno proveravajte šta uči i kako napreduje u izradi domaćih zadataka.
Redovno dolazite u školu da se kod učitelja raspitate o napredovanju vašeg deteta. Ako ima nekih problema koje ne možete sami da rešite, na raspolaganju vam je psihološko-pedagoška služba, gde ćete u prijatnoj atmosferi razrešiti detetove tegobe.
Omogućite detetu da u nekim situacijama uči na svojim greškama jer dete koje je previše zaštićeno razvija nisko samopouzdanje i samopoštovanje i zavisnost u odnosu na roditelje. Kroz primere mu pokažite kako je mudro učiti i na tuđim greškama.
Pažljivo slušajte dete šta vam govori, kako razmišlja jer će te ga tako najbolje upoznati i pratiti njegov razvoj. Postavljajte pitanja kako biste dobili što više činjenica pre nego što date detetu savet ili ponudite rešenje problema.
Pisanje
Pisanje je veoma važna aktivnost koju deca usavršavaju tokom školovanja. Radeći sa velikim brojem dece uzrasta od 9 do 12 godina starosti, uočio sam da većina ima veoma loš i nečitak rukopis. Nekada se u školama učio i negovao krasnopis, stil lepog pisanja. Zašto je lepo pisanje važno? Ima mnogo razloga za to a ja ću, ovom prilikom pomenuti samo dva.
1. Mozgu mnogo više privlači pažnju ono što je lepo i mozak želi tome da se vrati.
2. Sticanjem veštine lepog pisanja dete uočava kako napreduje i razvija osećaj za lepo.
Psihomotorna spremnost za pisanje zavisi od nivoa razvijenosti koordinacije pokreta, posebno koordinacije oko-ruka, razvijenosti mišljenja, opažanja, pažnje. Za ovladavanje pisanjem potrebno je da deca imaju dobro razvijenu finu motoriku. Fina motorika se razvija kroz crtanje, bojenje, razne igre koje uključuju vezivanje pertli, zakopčavanje dugmića, nizanje perli, upotrebu makaza, plastelin, glinu, origami, tangram, ređanje slagalica, kocki, plastičnih korpica, čaša i sl.
Samopouzdanje i samopoštovanje
Veoma važno je što više hvaliti dete na pravilan način ali biti i realan u proceni njihovih sposobnosti u sticanju novih saznanja i veština. Izbegavajte kritike i kazne kojima se produbljuje osećaj nesigurnosti i strah od mogućih greški. Zapitajte se kako se vi osećate kad vas neko kritikuje ili kazni! Ako već morate da kritikujete, ne kritikujte dete, već njegovo ponašanje ili rezultat. Na primer:
Pogrešno: “Ti nisi talentovan za matematiku”.
Ispravno: “Sledeći put ćeš to uraditi uspešnije”.
Pogrešno: “Baš si trapav”.
Ispravno: “Vežbanjem ćeš biti sve veštiji”.
Kod svog deteta stalno razvijate samopouzdanje i samopoštovanje. (Samopoštovanje je pozitivno osećanje sopstvene vrednosti).
Evo nekoliko odličnih predloga:
-
Ø Vidim da ti ovo polazi za rukom!
-
Ø Pogledaj samo, koliko si napredovala!
-
Ø Ti to znaš tako dobro da radiš! Da li bi to uradila za sve nas?
-
Ø Raduje me što u tome uživaš!
-
Ø Sviđa mi se kako si to uradila!
-
Ø Sviđa mi se način na koji si rešio taj problem!
-
Ø Ja znam da ćeš ti uspeti! Sve si uspešniji i uspešniji!
-
Ø Potrebna mi je tvoja pomoć!
-
Ø Baš si dobro započeo! Sigurna sam da će biti jako lepo kad završiš!
-
Ø Baš si se dobro setila!
-
Ø Poznajući te, ja sam siguran da ćeš ti to dobro uraditi!
-
Ø Oduševio me način na koji si rešio veliki problem!
-
Ø Baš se vidi da si se trudio!
-
Ø Vidi se da si o tome mnogo razmišljao!
-
Ø Mnogo ti hvala! Mnogo si mi pomogla!
Srećan polazak u školu!
Tekst priredio:
Branislav Maričić