Odmor i kreativan san

Petkom najčešće želimo da se napijemo. Ponedeljkom najčešće želimo da je petak.

Ruska poslovica

 

Setite se, da li ste se ikada na poslu osećali umornim i iscrpljenim, tako da ste izgubili svaki interes, čak i za ono što volite da radite? Ako je vaš odgovor – DA, niste usamljeni. To je opšti problem u današnje vreme. U japanskom jeziku čak se pojavila nova reč – „karoši“ – „smrt od premora na poslu“.

U dobrom ličnom tajm-menadžmentu nije važna samo količina vremena, već i njegov kvalitet. Zato treba da razmislite kako je organizovan vaš odmor i obnavljanje vašeg energetskog resursa.

 

Ritmični odmor u vreme radnog dana

Prisetite se: kako su bile raspoređene vaše pauze za odmor u toku jučerašnjeg radnog dana?

Najverovatnije ste se odmarali stihijno. Odlutali ste na nekoliko minuta u interesantnu diskusiju na Internetu; pozvao vas je poznanik, proćaskali ste s njim; izašli ste da popušite cigatetu; zatvorili ste oči i malo maštali; popili ste šolju kafe.

Takav stihijski odmor ima niz mana. Pre svega – on nije ritmičan, a čovek je biološko biće, priviknuto na različite ritmove. Zato je prvi princip, koga predlažem da se pridržavate pri organizaciji odmora u toku radnog dana – ritmičnost. Prosto rečeno: koristite mali planirani odmor u tačno određenim vremenskim intervalima.

Po pravilu, optimalni režim je – od 5 do 8 minuta odmora na svakih sat vremena. Može i – 10 minuta na svakih 1,5 sat. Vreme od 1 sata do 1,5 sata je idealni interval neprekidnog rada. Setite se škole i fakulteta: čas – 45 minuta, dvočas – 1,5 sat.

Koliko god da ste zauzeti, kakav god hitan posao da imate – svejedno, izdvojite tih 5 minuta za odmor svakog sata. Investirajte vreme u te petominutne odmore, jer je rad bez njih krajnje neefikasan.

 

„Maksimalno preusmeravanje“ na odmor

 

U toku dana treba da se odmarate ritmično, pet minuta na sat. Ali, pošto je to odmor u toku rada, čime ćete ispuniti te petominutne intervale, kakve scenarije odmora ćete koristiti? Svako od nas ima nekoliko takvih tipova scenarija. Na primer:

– pozvaću poznanika;

– izaći ću da popušim cigaretu;

– pogledaću nešto na Internetu;

– zaliću cveće;

– popiću šolju čaja.

Hajde da probamo da procenimo stepen „preusmeravanja“ koji daju razni scenariji, koristeći skalu od 1 do 5.

Na primer:

1 poen: Ostati na radnom mestu, u istoj pozi (sedeći), gledajući u isti ekran, naprežući isti intelekt – pročitati nešto na internetu što nije vezano za posao.

2 poena: Ostati na radnom mestu, odvojiti se od kompjutera, razgovarati sa kolegama o temama koje nisu vezane za posao.

3 poena: Otići do „pušionice“ i razgovarati o poslovnim i drugim temama; popiti čaj s kolegama. Promenili smo mesto, a možda i teme kojima je „opterećen“ naš mozak.

4 poena: Izaći iz kancelarije na ulicu, uživati u plavom nebu i zelenom drveću, potpuno se odvojiti od kancelarijske sredine.

5 poena: Izaći na ulicu, uraditi nekoliko jednostavnih vežbi za razmrdavanje,  odmoriti oči od monitora, potpuno zaboraviti na sve radne probleme.

Što jače bude preusmeravanje u vreme petominutnih odmora, bolje ćete se odmoriti i obnoviti snagu.

Obavezno napustite radno mesto, napravite „fiskulturnu pauzu“. Ako nemate mogućnost da izađete na ulicu – prošetajte hodnikom. Ako ste radili sa ljudima, osamite se. Ako ste analizirali cifre – telefonirajte članovima porodice i razgovarajte s njima o nečemu prijatnom. Preporučujem, takođe, da uradite nekoliko jednostavnih fizičkih vežbi: naklona, sedi-ustani, … To će obnoviti vašu snagu i energiju za rad!

Poznati ruski pesnik Vladimir Majakovski, koji je odlično poznavao i podržavao naučnu organizaciju posla, izrazio je princip maksimalnog preusmeravanja jednostavnom frazom:

 

Druže, zapamti jednostavno pravilo:

Radiš sedeći, odmaraj se stojeći!

 

Stvaralačka (kreativna) lenjost

 

Govoreći o odmoru, ne može se zaobići tema lenjosti. Lenjost – to nije uvek loše. Često je to normalna zaštitna reakcija našeg organizma. Njeni uzroci mogu biti:

 

–      Premor, objektivna iscrpljenost organizma, istrošenost fizičkih, energetskih i emocionalnih resursa.

 

–      Nesklad našeg „moram“ sa našim „hoću“ – kada trošimo vreme svog života na posao koji nam se ne dopada.

 

–      Intuitivni osećaj da nije neophodno neki posao uraditi u nekom određenom tenutku.

 

–      Moguć je i četvrti razlog: Vaša podsvest daje vam signal: „Pričekaj, ne budi tako siguran, očisti dušu od malih tekućih misli, oslobodi mesto za rađanje nečeg novog“. Često upravo u takvim momentima dolaze najbolje ideje i stvaralačko prosvetljenje.

 

Pravila stvaralačke lenjosti su jednostavna:

 

–      Ako već lenčariš, radi to 100%, ne trudi se da bilo šta radiš u to vreme, niti da razmišljaš o rešenju nekih problema, itd. Čista lenjost – to je čist osećaj punoće postojanja i sveopšte harmonije sa Vasionom.

 

–      Svesno donosite odluku: „Hoću da lenčarim – i uradiću to“. Bez kolebanja i griže savesti.

 

–      Pre stvaralačke lenjosti napunite mozak informacijama o problemu čije je rešenje veoma važno za vas. Ali, ne razmišljajte o problemu i rešenju u vreme stvaralčkog lenstvovanja!

 

Pri poštovanju ovih pravila stvaralačka lenjost postaće neiscrpan izvor divnih ideja i rešenja. A takođe – prekrasan odmor i obnavljanje snage. Važna napomena – ne zanositi se i ne mešati stvaralačku lenjost sa običnom lenjošću.

 

 

Efektivan san

„Retko uspevam da se naspavam!“- često se žale zaposleni u bilo kojoj oblasti. San je najvažniji način odmora i obnavljanja snage. Ali, da li ga uvek dobro organizujemo? Čak ne uvećavajući količinu vremena potrebnu za san, moguće je povećati njegov kvalitet.

Efektivnost sna se može povećati ustaljenim vremenom spavanja i buđenja. Vaš organizam se privikava na određeno vreme i tada mu je lakše i da zaspi i da se probudi. Poželjno je, takođe, da se ne jede nekoliko časova pre spavanja i da se provetri prostorija, u kojoj se spava.

Preporučujem vam da nađete vaš optimalan način za preusmeravanje u režim sna. Na primer, u poslednjih pola sata – sat, pre spavanja – čitanje knjige, šetnja, muzika, lake gimnastičke vežbe, itd. Možete se baviti bilo čime, važno je da vam to pomogne da rasteretite mozak od dnevnih briga i da se prebacite u sporiji ritam.

Dužina sna može biti različita, važno je da odredite koja je dužina optimalna za vas. Kako to da uradite?

Naš san se sastoji od nekoliko ciklusa, tokom kojih se smenjuju „brzi“ i „spori“ ritmovi spavanja.

Dužina ciklusa je individualna i traje od 1 do 2 časa. Poželjno je da ukupna dužina trajanja sna bude deljiva sa dužinom ciklusa. Na primer, ako je dužina ciklusa 1 čas i 30 minuta, bolje je spavati 7 časova i 30 minuta (deljivo sa dužinom ciklusa), nego 8 časova. Kada je dužina sna deljiva sa dužinom ciklusa, čovek se budi sa osećajem bodrosti, svežine i obnovljene snage. Pratite sebe, probajte da uravnotežite dužinu sna, i uskoro ćete otkriti koja je dužina sna za vas optimalna.

Važno je organizovati ne samo proces sna, već i proces buđenja. Savetujem vam da postavite na vašem budilniku ili mobilnom telefonu nekoliko melodija i da pomoću njih učinite proces buđenja postepenim. Na primer, treba da se probudite u 8.00. Neka u 7.30 počne prva melodija, prijatna i lagana, na koju ćete se probuditi, poradovati što još ne morate da ustanete i opet zaspati. U 7.45 – neka življa melodija, možda i sa rečima, na koje mozak reaguje aktivnije nego na melodiju bez teksta. I u 8.00 – najradosnija i najenergičnija melodija, na koju ćete se konačno probuditi, ustati iz postelje i sa radošću susresti novi dan u vašem životu.

 

Korišćenje sna u toku radnog dana

 

Da li vam se dešavalo da vam, posle ručka, dok ste se trudili da se usredsredite na važan posao, glava pada nosom na dole? Šta da radite kad vas na poslu hvata san?

Smatra se, da naša radna sposobnost i aktivnost u toku dana imaju dva pada i dva. Nije teško primetiti da se jedan od padova dešava u vreme posle ručka.

Najprostije rešenje problema je – dnevni san koji treba uklopiti u vreme pada bioritma posle ručka. Setimo se poznate latinoameričke sieste, obaveznog sna tokom poslepodnevne vrućine. Setimo se i britanskog premijera Vinstona Čerčila, koji je živeo 90 godina, bez obzira na nezdrav način života i ogromno opterećenje brigama i odgovornostima. Njegovi pomoćnici su smeli da ga probude iz popodnevnog sna samo u slučaju početka rata. Dnevni san bio je, takođe, obavezan u rasporedu ruske Boljarske Dume, pre vladavine Petra I.

Šta da radite ako još nemate svoj kabinet sa udobnim kožnim divanom i ne možete da dozvolite sebi potpuni dnevni san?

Moguće alternative: Najjednostavnije – mali popodnevni san u automobilu, ako ga imate. Nemojte na to da žalite 20-30 minuta, ti minuti će vam se višestruko isplatiti visokom radnom sposobnošću u nastavku radnog dana.

Može se malo odspavati i na radnom mestu ili negde – u konferencijskoj sali, u fotelji u udaljenom uglu, itd. Da biste se isključili od uznemiravajućih zvukova, možete staviti slušalice sa omiljenom, opuštajućom muzikom. Dužinu tog “mikrosna” možete odrediti sami za sebe, a uglavnom je optimalno 10 – 15 minuta. Direktor jedne fabrike navijao je budilnik na 15 minuta i spavao u svojoj radnoj fotelji. Ovako je objasnio svoju metodu: „Dug san izbacuje iz radne atmosfere, a za 15 minuta mozak se odlično osveži, ali ne uspe da  zaspi suviše čvrsto“

 

           

„Preživljavanje momenta“

Proširujući temu odmora, neophodno je osvrnuti se na tako važan aspekt uzajamnog odnosa čoveka i vremena, kao na čisto „preživljavanje momenta“.

Setimo se zen priče: „Učenik je, došavši kod učitelja, ostavio u hodniku kišobran i cipele. Učitelj ga je pitao, da li je kišobran ostavio levo ili desno od cipela. Učenik nije mogao da se seti i postideo se: izgubivši svesnost, propustio je trenutak.“

Krajem 20-tog veka specijalista u upravljanju vremenom Stefan Rehtšafen skrenuo je pažnju na pogubnost i opasnost od „trke sa vremenom“, stalne žurbe, u kojoj živi većina ljudi u privredno razvijenim zemljama. Moram vas upozoriti: na ranim stadijumima primene tajm-menadžmenta moguća je pojava „sindroma nespokojstva“ vezanog za vreme, ponekad čak „sitničarenje“. Ništa strašno, to će brzo proći. Kad  upravljate vremenom, doživljavate ga kao resurs kojim vladate i onda vam je mnogo lakše da ga izdvojite za odmor, besposličenje, stvaralačku lenjost, meditaciju i druge poslove, koji nemaju veze sa vašim materijalnim ciljem. Planirajući vreme, važno je imati na umu  da njegova „ispunjenost“, „sadržajnost“ i „kvalitet“ nisu ništa manje važne od čisto aritmetičkog zbira sati.

„Plan“ i „preživljavanje momenta“ ne treba da budu u suprotnosti, već da podržavaju jedan drugog.

Drevni oci – askete, koji su nam ostavili u nasledstvo veliki broj metoda za samousavršavanje, imali su, između ostalih, ovakvu formulu monaškog delanja: „Pažnja ka sebi i pamćenje su smrtni“. Ta dva principa smatraju se osnovnim za očišćenje duše i dostizanja duhovnih visina.

U tajm-menadžmentu može se naći analogija tim principima. „Pamćenje je smrtno“ – svest o ograničenosti ljudskog života i njegovog vremenskog resursa, koja zahteva da se ne traći dragoceno vreme svog života na gluposti. I „pažnja ka sebi“ – spoznaja i osmišljenost života, stalno praćenje i analiza svojih dejstava. Ti principi pomažu da se dostigne onaj pojačani osećaj ispunjenosti momenta, koji život čini jarkim i prekrasnim, a ne nizom „sivih“ dosadnih sati.

 

 

Prvi korak stvaranja sistema upravljanja vremenom

Potrošivši minimum „početnog ulaganja vremena“, obezbedite sebi kvalitetan odmor u toku radnih i neradnih dana.

 

            Kratke preporuke:

            – odmor u toku dana treba da bude ritmičan;

            – obezbedite maksimalno preusmeravanje;

            – iskoristite “stvaralčku lenjost”;

            – povećajte efikasnost sna;

            – primenjujte “mikrosan” u toku radnog dana;

            – preživljavajte momenat.

 

Utrošeno vreme se ne može vratiti! Zato se trudite da ga koristite – a ne gubite. Najuspešniji ljudi na svetu – ubilo kojoj oblasti – koriste vreme na pravi način. Neuspešni ljudi – gube vreme.

 

 

Autor teksta:

Branislav Maričić, direktor Edukativnog centra FINESA – Beograd,

Internacionalni predavač – instruktor Programa razvoja intelektualnih sposobnosti

www.branislavmaricic.com