Kredibilitet

Kakva je osoba za koju govorimo da ima kredibilitet, a kakva je osoba koja ga nema? Zašto nekome verujemo, a nekome ne? Na osnovu čega utvrđujemo da je neko poverljiv i ono što govori smatramo istinom, a u kojim slučajima ga gledamo sa sumnjom?



Ponekad, na svojim predavanjima, i ja se nalazim u ovakvoj dvojnoj situaciji. Jednu istu (moju) perspektivu jedna skupina ljudi prihvati za istinu, a drugi su skeptični i nepoverljivi. Da li ja negde grešim, ili je stvar u primaocu poruke?

Kada je reč o kredibilitetu, moramo da imamo u vidu obe strane – i izvor, i primalac informacije.

Prema definiciji, kredibilitet znači „biti vredan poverenja“. Vikipedija kaže da kredibilitet sadrži dve primarne komponente: poverljivost i ekspertiza. Obe komponente podležu subjektivnom tumačenju primaoca poruke, ali imaju i objektivnu stranu: poverljivost prema opšteprihvaćenoj istini, a ekspertiza prema zvanju i minulim uspesima. Sekundarne komponente kredibiliteta su harizma i izgled.

Da li ovo znači da ako imam stav i ekspertizu, izgledam poverljivo, harizmatično i lepo mogu da „provučem“ bilo kakvu poruku do slušaoca, bez obzira na njenu istinitost? Moć uveravanja i prodajne veštine govornika jako utiču da li će ga slušalac videti kao osobu kojoj hoće da veruje.

A kada smo u ulozi slušaoca, kako da znamo ko ima kredibilitet? Kako da budemo sigurni da je neko iskren sa nama i ne manipuliše nama?

Ne postoji tačno određeni način. Ono što možemo jeste da radimo na sebi i da se zaštitimo od lažnih i manipulativnih osoba, razvijaujući sledeće karakteristike:

• Sumnjičavost: jedan prijatelj mi govori „ne veruj ni u šta, i sve će biti moguće“. Ali, mudrost je znati u šta da verujemo. Bez obzira na kredibilitet izvora, proverite informacije koje vam daje.

• Ne preterujte sa sumnjičavošću: ponekad dođemo u situaciju da imamo negativan stav prema svemu. Tada sami sebi postavljamo barijere. Na ovaj način propuštamo korisne i važne informacije.

• Strah od istine – „istina boli“. Ako nas neka informacija ljuti ili vređa, ne znači da nije tačna. Štaviše, ako tako burno reagujemo na nju, znači da naša podsvest traži od nas da dobro o njoj razmislimo.

• Neka dela govore: Naša dela su najbolji pokazatelj kakvi smo zaista. Setite se kako je u prošlosti postupala osoba koju želite da procenite.

• Govor tela: dok slušate, obratite pažnju na signale koje vam šalju sagovornici. Ako se ne poklapaju sa njihovim rečima, ako nešto izgleda čudno, moguće je da lažu.

• Šta vam govori osećaj: kada vam razum govori jedno, a osećaj drugo, poslušajte osećaj.

Ni ovaj tekst ne uzimajte sa apsolutnom tačnošću.

Budite sumnjičavi!

Uživajte u putu ka promeni i neka vaš vodič bude Tip of the week#1! 

Srećno!