Toni Buzan

(Tony Buzan 2. Jun 1942. – 13. april 2019.)

Bio je jedan od najvećih svetskih eksperata u oblasti intelektualnog razvoja, teorije i prakse, ubrzanog i kreativnog učenja. Diplomirao je 1964, na Fakultetu Britiš Kolumbija (British Columbia) u oblastima psihologije, engleskog jezika, matematike i opštih nauka.

Tvorac je revolucionarne tehnike za razvoj kreativnosti, lakšeg i bržeg učenja – poznate po njenom nazivu Mape Uma. Mapa učenja ili Mapa znanja, kako ja više volim da nazivam Mapu uma je tehnika koja svakom učeniku, studentu i profesionalcu omogućava da razvija svoje intelektualne sposobnosti i kreativnost do neslućenih razmera.

Takođe, uveo je u upotrebu termin Mentalno opismenjavanje (Mental Literacy). Pod tim terminom podrazumeva da svako od nas prvo treba da sazna kako njegov mozak funkcioniše da bi bio u stanju da ga upotrebi na najbolji mogući način. Imao je običaj da kaže: “Kad kupite peglu, uz nju dobijete uputstvo za upotrebu. Kupite frižider, uz njega ide uputstvo za upotrebu. Nažalost, rođenjem nismo dobili uputstvo za upotrebu mozga.”

“Veliki broj nas, nikada nismo imali privilegiju da nas prvo nauče kako da koristimo naš mozak na pravi način prilikom učenja i razvoja kreativnog mišljenja. U školi su nam gotovo uvek govorili šta da naučimo, ali nam nisu rekli kako to da naučimo sa lakoćom i zadovoljstvom.”

Imao sam čast i privilegiju da učim od ovog divnog čoveka. Dok sam putovao ka Pulu (Poole), malom lučkom gradu na jugozapadu Engleske, u oblasti Dorset (tamo je pre dve decenije bio smešten Buzan Centar), pitao sam se kakav je to čovek koga smatraju čovekom sa najvećim kreativnim koeficijentom inteligencije na svetu. Inače, Toni Buzan je bio član Mense međunarodnog udruženja visokointeligentnih ljudi. Jedno vreme je bio i glavni urednik njihovog biltena.

Već sutradan, kada sam stigao u Buzan centar imao sam čast da ga upoznam. Sedeli smo zajedno i razgovarali tokom večere, Toni Buzan i mi, budući predavači-instruktori Programa razvoja intelektualnih sposobnosti. Posle večere spoznao sam da je Toni neposredan, srdačan i predusretljiv čovek. Naime, okupili smo se oko njega kao pilići oko kvočke i postavljali smo mu veliki broj pitanja. Bez obzira što je noć već odmakla, strpljivo je odgovarao na naša pitanja, iako je to mogao da uradi i sutra tokom seminara Razvoj intelektualnog kapitala (Intellectual Capital Development Programme).

Sutradan je počeo seminar. Toni nam je, odmah na početku,otkrio jednu “tajnu”. Kao mlad student psihologije imao je problem u učenju i zapitao se zašto je to tako. Želeo je da reši problem i zato je počeo da intervjuiše kolege. Postavljao bi im samo dva pitanja:

1. Da li imate neke problem u učenju?
2. Koje?

Ubrzo je utvrdio da problemi u učenju koje imamo, ne potiču ni zbog lenjosti učenika ni zbog težine gradiva. Problemi s učenjem postoje, u većini slučajeva, zato što nismo naučeni kako da učimo efikasno, efektno, s lakoćom i zadovoljstvom. Ne poznajemo načine planiranja, organizacije i realizacije procesa učenja u školi ili na fakultetu. Od svih nas se očekuje da s razumevanjem svakodnevno učimo mnoštvo različitih činjenica u okviru školskog gradiva, iz različitih oblasti, a retko kada smo u prilici da se upoznamo s proverenim strategijama koje nam omogućavaju da efikasnije i efektnije učimo.

Prepušteno je svakom učeniku da uči na sopstvenim neuspesima. Previše vremena potrošimo na učenje, a da nas niko nije učio kako da učimo. Tako, samouki, vrlo retko postižemo željene rezultate, a učenje postaje mučenje.

Da se to ne bi događalo, postarao se Toni Buzan. Govorio je da se stare tehnike učenja svode na to da je informacija data, mora biti prihvaćena, učenik mora da je razume, zapamti i upotrebi kad se to zatraži od njega, usmeno ili pismeno. Nove tehnike učenja moraju da podrazumevaju Mentalno opismenjavanje. Svaki učenik prvo treba da nauči kako radi njegov mozak za njega, a ne protiv njega. “Moramo ga naučiti kako da obradi informacije, kako da ih zapamti, poveže podatke u sistem znanja i upotrebi u praksi,” – imao je običaj da kaže Toni Buzan. Važno je da svaki učenik nauči kako da planira svoje učenje da gradivo bude na pravi način i blagovremeno savladano.

“Učenike smo okružili zbunjujućom masom razičitih predmeta ili disciplina, tražeći da uče, pamte i razumeju zastrašujuće široka područja znanja koja nazivamo: maternji jezik, matematika, fizika, hemija, biologija, istorija, geografija, itd.U svakoj od ovih oblasti pojedincu su predočavani i predočavaju se serije datuma, teorija, činjenica, imena, obrazaca ili, uopšteno govoreći, pred njim je veliki broj ideja.

Mi se koncentrišemo na previše informacija iz “odelitih“ područja znanja. Preveliku važnost pridajemo formi, tražeći od pojedinca da ponovi činjenice u izvornom redosledu ili na stare načine, kao što su standardno pismeno ispitivanje ili formalno pisanje radova.

Ovaj pristup se oslikava i u standardnim tehnikama učenja koje preporučuju škole, univerziteti, razni instituti za visoko školstvo i udžbenici. Standardno se preporučuje da se bilo koja umereno „teška“ knjiga pređe tri puta, kako bismo bili sigurni da smo je u potpunosti razumeli. Očigledno je da se takve metode ne mogu primeniti na svaki udžbenik. Ogromna je razlika u proučavanju predmeta kao što su: Upravno pravo, Sociologija i Viša matematika, na primer.

Ukoliko želimo da učimo na pravi način, potrebna je tehnika koja nas neće prisiljavati na isti pristup prema tako različitim stvarima”, isticao je Toni Buzan.
U novim oblicima obrazovanja početni pristup mora biti obrnut.

Umesto da prvo poučavamo pojedinca činjenicama o drugim stvarima, sada ga prvo moramo upoznati sa činjenicama o njemu samom – tome kako se uči, razmišlja, pamti, priseća, nastupa, rešava problem, istražuje, itd.
Većinu problema odstranićemo kad konačno premestimo naglasak s informacije na pojedinca i na to kako svako može da odabere i razume svaku informaciju. Učenici će tako biti u stanju da nauče i zapamte bilo koje zanimljivo ili neophodno područje znanja. Stvari više neće morati da budu „naučene“ i „nabubane“. Svaka osoba biće u stanju da savlada bilo koji predmet svojim tempom, tražeći pomoć i nadzor samo onda kada je to zaista potrebno.

Još jedna prednost ovakvog pristupa je u tome što podučavanje čini mnogo lakšim, prijatnijim i produktivnijim.

Fokusiranjem na pojedinca i njegove sposobnosti, konačno ćemo svesno postaviti situaciju učenja u njenu pravu perspektivu.

                 

 

Kako da naučim da učim? Ko se to nije zapitao bar deset puta u školi i na fakultetu!

Kako da pročitam hiljade stranica obavezne lektire iz književnosti?

Kako da savladam stotine teorija i zakona, obrazaca I formula, kako da ih memorišem, selektujem, kako da svom mozgu olakšam primanje informacija?

Lako. Uz malu pomoć genijalnih ljudi poput Tonija Buzana.

Na ovu temu, Toni Buzan je napisao (i bio koautor) više od 100 bestselera, a njegove su knjige prevedene na 50 jezika sveta. Toni Buzan je stručnjak iz oblasti procesa razmišljanja, kreativnosti , inovacija, produktivnosti i autoritet je u području principa učenja.

Kroz svoje učešće u medijima, bio mu je cilj da svet uveri da “svako od nas ima sposobnost da koristi mozak efektivnije, korisnije i lakše“.

Često na seminarima pita i animira publiku:

“Menadžer znanja. Šta bi to moglo biti? To je um. Jer mi više nismo u “eri znanja“, već u “eri inteligencije“.

Početak učenja o mozgu

Kao mlad čovek, bio je zapanjen što u biblioteci nije uspeo da pronađe nijednu knjigu o mozgu i tehnikama učenja. To ga je motivisalo da krene sa istraživanjem. Napisao je na papir nekoliko jednostavnih pitanja:

Kako da naučim da učim na efikasan način?

Kakva je priroda mog razmišljanja?

Koje su najbolje tehnike pamćenja?

Kako da uštedim vreme?

Kao da postignem željene rezultate?

Odgovore je našao godinama proučavajući neuro-psihologiju mozga, semantiku (nauka o značenju reči) i pamćenje. Tako je i postavio osnove i koncept briljantnog razmišljanja.

Toni Buzan u uvodnoj reči knjige Horizonti inteligencija svojim čitaocima nagoveštava sadržaj:

“Ko može da odluči o nivou inteligencije? Ko je autoritet koji određuje šta je inteligencija? Da li se koefecijent inteligencije može poboljšati?“

Svaki čovek je sposoban da razvije:

– verbalnu (jezičku) inteligenciju (naglašeni dar prema rečima i načinu kako se reči koriste u čitanju, pisanju i govoru.

– stvaralačku inteligenciju (crtanjem, sanjaranjem, dizajniranjem predmeta),
– duhovnu inteligenciju (čitanjem, razvijanjem smisla za humor, dobrotvornim radom, oplemenjivanjem duha i oslobađanjem nepotrebnog tereta),
– socijalnu inteligenciju (posete pozorištu, koncertima klasične muzike, pohađanje kursa umetnosti),
– čulnu inteligenciju (mirisna iznenađenja čula, masiranje, vežbe očiju),
– telesnu inteligenciju (vežbama, ishranom, ravnotežom),
– matematičku inteligenciju (igre računanja, mnemotehničke igre, tehnike pamćenja).

“Mozak govori i razume jezik slika. Naš prvi jezik je jezik multi-senzornih slika, asocijacija i boja koje te slike stvaraju. Imaginacija i asocijacija je jezik kojim govori ljudska rasa, jezik nauke, umetnosti”, smatra Toni Buzan.

Polazeći od te istine, formirao je novu tehniku učenja – Mape uma koju danas koristi više od 250 milona ljudi. One su u stvari “mapa našeg područja razmišljanja“. Podaci se smeštaju u dijagram međusobno povezanih elemenata koji olakšavaju učenje i pamćenje. Ukratko, to su akcije našeg uma u obliku dijagrama tj. mape.

Najveći korisnik mentalnih veština je bio Leonardo da Vinči. On je osmislio i formulu za razvoj potpuno funkcionalnog mozga koji će pratiti principe mentalne pismenosti. Njegovi principi su sledeći:

• Proučavaj nauku umetnosti;
• Proučavaj umetnost nauke;
• Razvijaj čula – naročito nauči kako da gledaš;
• Shvati povezanost svih stvari jedni s drugima.

“Da bismo napravili Mapu uma koristimo ključne reči. One sažimaju mnoga značenja u što je moguće manju jedinicu. Informacije se ulivaju u ključnu reč, a ona se razvija u asocijacije. Ključna reč mora da bude okidač za prisećanje, a onda treba uposliti imaginativne i asocijativne veštine memorije: reči, brojeve, maštu, boje” – govorio je Toni Buzan.

Tehnika i funkcija mapa uma

Mapa uma naglašava zraksatu biološku i pojmovnu arhitektoniku mozga i u stvari je uvod u mentalnu pismenost.

• Tehnike koje koristi su isticanje, asociranje, jasnoća, lični stil. Plan mape je hijerarhija i numerički poredak, a uz to postoje i preporuke za mapiranje uma kojima razbijamo mentalne blokade i dajemo sebi slobodu da crtamo, bojimo i pišemo šta nam padne na pamet. Svoj asocijativni kapacitet stavljamo u pogon i razigravamo um. Što više jednostavnijih mapa uma uradite, bićete spremniji za složenije mapiranje.
• Uzmimo za primer hvatanje beležaka iz raznih govora, medija, predavanja. Mapiranje uma ovde može pomoći mnogo zato što mape imaju mnemoničku, analitičku, kreativnu i konverzacijsku funkciju. Tako informacije stavljate u određenu hijerarhiju, lakše ih pamtite, a veze među njima odslikavaju konverzaciju između vašeg intelekta i predavača.

Korist od nacrtanih obojenih beležaka su višestruke. Omogućavaju nam da:

• sveobuhvatno razumemo neku temu, štedimo vreme i prostor u beležnici (jedna mapa može da nam zameni desetine stranica linearno pisanog teksta);
• lakše povezujemo svoje misli i ideje sa onim pročitanim ili sa onim što smo čuli na predavanju;
• preglednije su;
• fokusiraju pažnju na bitne stavke strukture koje naš mozak lakše pamti i najvažnije – uz mape uma sve više želimo da saznajemo!

Prođe neko vreme, a granice mapa uma krenu da se šire. Počinjemo da se zanimamo za neurofiziologiju, matematiku, astronomiju… Naše znanje se produbljuje i širi na sve strane. Počinjemo da uživamo dok učimo!

Tony Buzan nas u knjizi Sklad uma i tela vodi u sigurno razgledanje naših fizičkih i psihičkih svetova. Pokazuje nam formule za pozitivno mišljenje, kreativnost, za dobro zdravlje i napredak uma, tela i duha.

Toni je uvek isticao da je najvažnija veština u životu, naučiti kako se uči.
“Ako potpuno koristimo naše pamćenje, otključavamo jedan ogroman rezervoar ljudskog potencijala koji nikada nije bio upotrebljen” – kaže on.
“Jeste li znali da koristite manje od 1% svog mozga? Dobra stvar je da mapiranje uma može pomoći da pristupite preostalim 99% ”, – nastavio je. “Mape uma će promeniti vaš život” – stalno je ponavljao nama na seminarima i u svakoj prilici.
“Čak su i dobro obrazovani i pismeni pojedinci ograničeni činjenicom da koriste samo delić bioloških alatki za razmišljanje”
“Dok sam bio sasvim mali dečak, moja strast je bila priroda. Imao sam i kućne ljubimce – mačke, psa i zeca. Napisao sam i malecnu knjigu pod nazivom “Moji ljubimci” sa fotografijama ljubimaca i čitavu raspravu o njima… to je bila moja prva knjiga.”
“Shvatite da je vaš mozak savršeni biokompjuter koji može sve!”

I za kraj ću navesti jednu izjavu Tonija Buzana, koju je ponovio više puta tokom seminara:

“Neka vaš mozak bude vaš hobi!”

Na slici smo (s desna nalevo) Tony Buzan, Vanda North i moja malenkost.

 

Tekst priredio:

Branislav Maričić