Blog Džejmsa Klira | Atomske Navike

Autor knjige “Atomske Navike” za vas piše blog i obuhvata teme koje sve nas interesuju (motivacija, navike i bihevioralna psihologija). Sigurni smo da će se svako od vas pronaći u nekom odeljku ovog teksta. Verujemo da ćete izvući ono najbolje i primeniti na sebi! 

 

Šta je bihevioralna psihologija?

Hajde da definišemo bihevioralnu psihologiju. Bihevioralna psihologija je studija konekcija između našeg uma i našeg ponašanja. Nekada ćete čuti da se bihevioralna psihologija referiše kao biheviorizam. Istraživači i naučnici koji istražuju bihevioralnu psihologiju, pokušavaju da shvate načine našeg ponašanja, zabrinuti otkrićima novih šablona ponašanja. Poenta je da, ukoliko već možemo da iskoristimo bihevioralnu psihologiju da predvidimo kako će se ljudi ponašati, zajedno možemo izgraditi bolje navike kao pojedinci, kreirati bolje proizvode kao kompanije i time razviti bolje mesto za život. 

 

Šta su navike?

Hajde da definišemo navike. Navike su male odluke koje donosite i akcije koje preduzimate svakog dana. Prema istraživanju Univerziteta Duke, navike su odgovorne za više od 40 odsto našeg generalnog ponašanja u toku jednog dana. 

Vaš život danas – predstavlja sliku svih vaših navika. Da li ste u formi ili niste? Rezultat je vaših navika. Da li ste srećni ili nesrećni? Rezultat je vaših navika. Koliko ste uspešni ili neuspešni? Sve je rezultat vaših navika. 

Stvari koje ponavljate (o kojima provodite vreme razmišljajući i radeći ih svakodnevno), na kraju kreira i formira osobu koja ste danas – stvari u koje verujete i ličnost koju prikazujete.
Sve što napišem – od odugovlačenja do produktivnosti, pa do izdržljivosti i ishrane – počinje boljim navikama. Kada naučite da transformišete svoje navike, počinjete da transformišete svoj život.

 

 

Motivacija

Motivacija je moćna, a opet varljiva zver. Nekada je veoma lako motivisati se i naći u tom srećnom mehuru motivacije i uzbuđenja. Nekada je gotovo nemoguće da shvatimo na koji način da pomognemo sebi i motivišemo se – i konstantno smo zatočeni u toj beskrajnoj centrifugi odlaganja obaveza i stvari. Naučnici definišu motivaciju kao vašu generalnu volju da preduzmete akciju.
Ona predstavlja skup psiholoških sila koje vas privole da uradite neku radnju. Sve je to lepo, ali ja mislim da možemo da smislimo korisniju definiciju za motivaciju.

Dakle, šta je zapravo motivacija? Autor Stiven Presfild ima sjajnu rečenicu u svojoj knjizi “Rat umetnosti”, koja pogađa pravo u suštinu motivacije.

Da parafraziram Presfilda:

“U nekom trenutku, ne raditi ništa, postaje veća poteškoća i napor nego, zapravo, raditi nešto.”

Drugim rečima, u nekom trenutku je lakše promeniti se nego ostati isti. Lakše je preduzeti akciju i osećati se nesigurno u teretani, nego ostati kod kuće na kauču i osetiti kako počinjete da mrzite sebe sve više. Lakše je da se osećate čudno i neprijatno dok obavljate poziv koji će vam potencijalno doneti prodaju, nego da se osećate razočarano povodom svog skoro-praznog bankovnog računa. Mislim da je ovo esencija motivacije. 

Svaki izbor ima svoju cenu, ali kada smo motivisani, lakše je da se nosimo s nelagodnostima situacije, nego bolom da ostanemo isti. Nekako, mi prelazimo taj mentalni prag tek posle nedelja i nedelja odugovlačenja, kada smo suočeni s predstojećim rokom – i onda postaje sve teže ne uraditi posao, nego ga uraditi.  

 

Preuzeto sa:

Hi, I’m James Clear.