Rad Ane Gifing pratim već duže vreme. Delom kroz njene knjige o kojima sam već pisao („Porcija zdravlja“ i „Moj prvi zalogaj“) delom kroz aktivnosti Centra sa kojim smo sarađivali u nekoliko prilika. Ovoga puta, izazov nam je da na Samoobrazovanju kroz jedan popularan stil izlaganja učinimo vidljivijim jedan zanimljiv događaj.
Postoji jedna japanska tehnika (metodologija) koju koriste tamošnje kompanije (ali i drugi svetski sistemi) u svom organizacijskom poslovanju, sa ciljem razvoja i kontinuiranog progresa, nazvana „KAIZEN“. To je japanska reč koja označava „kontinuirano poboljšanje“. Oni veruju da stalnim malim promenama različitim segmentima rada, svaka kompanija može da računa na kontinuirani rast i razvoj.
Sve vreme nas uče da treba da poštujemo druge, da budemo uviđajni i da pomažemo. Ali, dešava se da naše dobre namere neko zloupotrebi ili iskoristi protiv nas. Tako dan za danom, mesec za mesecom, pa će početi da vas uzimaju „zdravo za gotovo“, da i morate da im pomažete. To ne prestaje, već se širi i na druge aspekte, pa se svaka vaša inicijativa ili ideja shvata u tom kontekstu. Koliko vam se puta desilo da neka vaša ideja ili inicijativa bude uzeta „zdravo za gotovo“?
Zašto vam prodaja ponekad ne ide od ruke? Koji je pravi razlog za uspeh ili za neuspeh u prodaji? Da li ste svesni emotivnih stanja kroz koja prolazite u procesu prodaje?
Upravljanje emocijama je preduslov za kvalitetan odnos na poslu, u porodici, s partnerom i decom. Naša emotivna reakcija može da nam olakša ili da nam oteža život. Kada nešto krene naopako u odnosu sa nekom osobom, nekako nam pada lakše da se bavimo „drugom stranom“, Ako nam se loša situacija dešava i sa drugim, novim ljudima, vredi da se pozabavimo našom emotivnom reakcijom. Šta predstavlja naših 50%? Zašto nekad reagujemo baš tako? Kakvu poruku šaljemo? Sa koje pozicije reagujemo?
Uspeh je lepa stvar i svako ga od nas želi. Ali, tuđi uspeh doživljavamo drugačije. On može da izazove neku vrstu strepnje. Strah od tuđeg uspeha se krije u svakom od nas, ali malo ljudi ima znanja da se s njim nosi.
U poslednje vreme, se susrećem sa ljudima koji pričaju na temu „Burnout“ (istrošenost, umor, pregrevanje). Ovaj termin se koristi još od sredine 70tih godina za iscrpljenost na poslu, a po definiciji je „vrsta psihološkog stresa, koji se odlikuje iscrpljenošću, frustracijom, nedostatkom entuzijazma i motivacije“. U svakom slučaju dešava se kada smo pod stalnim pritiskom dužnosti i odgovrnosti i kada ne možemo da postignemo sve zahteve i izazove koji se postavljaju ispred nas. Metaforički govoreći „ako vozim auto do 6000 obrtaja, normalno je očekivati da će auto uskoro popustiti i potpuno se raspasti“.
Šta prodavca čini vrhunskim?
Večito pitanje svakoga ko radi u prodaji, organizuje rad prodavaca ili upravlja kompanijom kojoj su, naravno, potrebni vrhunski prodavci. Zašto neko od prodajnog tima ima bolje rezultate od ostalih? Šta jedne čini boljima od drugih? Mora se shvatiti da u pitanju nije genetika i sreća, već pre svega rad na sebi.
Prema nekim statistikama, ljudskom je organizmu za normalno funkcionisanje potrebno šest do osam sati spavanje u toku noći, a ne u toku celog dana.
Ali, kako se današnji dinamični život tome pridržava? Ako moramo da se nečega lišimo, najčešće se lišavamo spavanja.
Svedoci smo svakodnevnih apela i poziva za donacijama, na primer za lečenje, hranu i odeću za siromašne porodice, za nastradale u elementarnim nezgodama i slično. Ljudi saosećaju sa sugrađanima i kada osete potrebu, doniraju finansijska ili druga sredstva. Ovakav način pomoći praktikuju ne samo građani, već i kompanije. Ali, da li na taj način doprinosimo da se problemi zaista reše?