Prihvatite promenu!
U poslednje vreme, se susrećem sa ljudima koji pričaju na temu „Burnout“ (istrošenost, umor, pregrevanje).
Ovaj termin se koristi još od sredine 70tih godina za iscrpljenost na poslu, a po definiciji je „vrsta psihološkog stresa, koji se odlikuje iscrpljenošću, frustracijom, nedostatkom entuzijazma i motivacije“.
U svakom slučaju dešava se kada smo pod stalnim pritiskom dužnosti i odgovrnosti i kada ne možemo da postignemo sve zahteve i izazove koji se postavljaju ispred nas. Metaforički govoreći „ako vozim auto do 6000 obrtaja, normalno je očekivati da će auto uskoro popustiti i potpuno se raspasti“.
Nakon opsežnog istraživanja koje sam obavio na ovu temu , shvatio sam da „Burnout“ koncept nije vezan samo za „sagorevanje“ usled preteranog rada i obaveza. Upravo zbog toga ću razloge za „Burnout“ podeliti u dve grupe prema kojima se razlikuje tip „istrošenosti“.
– Prva grupa „Burnout“-a nastaje zbog prevelikog opterećenja na poslu.
Ako ste u ovoj grupi i stalno ste pod stresom zbog previše obaveza, i to se dešava u kontinuitetu, onda je razlog u lošem organizovanju obaveza ili vremena (time managment) ili je problem u menadžeru/kompaniji. U tom slučaju je potrebno poraditi na menadžerskim veštinama, kao što su bolje upravljanje vašeg vremena, delegiranje, prioritizacija, planiranje, organizovanje ili jednostavno, nastojanje da se nauči da se kaže „NE“.
Ako ste jedni od onih koji se uvek „zadržavaju“ duže na poslu jer imate previše obaveza koje ne možete sami da postignete, rešenje je da zatražite asistenta ili da odete sa tog posla. Jednom kad ste „pokupili“ stavari sa posla, to znači da ste preuzeli odgovornost za svoj život i svoj rad. Samim tim ćete i lakše naći drugi posao.
– Druga grupa za „Burnout“-a nastaje usled gubitka motivacije.
Suprotno od „sagorevanja“ na poslu, zbog kontinuiranih obaveza koje se gomilaju, još jedan od glavnih krivaca za „istrošenost“ na poslu leži u nedostatku motivacije, entuzijazma i nejasnog cilja. Veoma često je ovo glavni razlog burnouta, jer su se izgubili ili smanjili motivi za izvršenje posla i logično da se taj posao vremenom nagomila, što dovodi do novog stresa i još većeg gubitka entuzijazma.
U tim situacijama nam treba daleko više energije da uradimo nešto što ne želimo ili što nas ne motiviše. Ako izgubite želju za poslom, i osećate se da vaš rad nije cenjen i lako odustajete od sebe, onda ste na sigurnom putu da „izgorite“.
U ovoj situaciji možete da se:
– Samomotivišete – sve što radite radite za sebe a ne za druge. Izvršavajte zadatke potpuno profesionalno i ne čekajte nikoga da vas motiviše. Zapamtite: iskustvo i znanja koje stičete na poslu su samo vaša i ona ostaju vama!
– Primenite pravilo 40% koje koriste u američkoj mornarici, a ono glasi: „ kada date svoj maksimum, znajte da je to samo 40% od onoga što zaista možete da date!“
– Ako izgubite svoj cilj, pronađite novi i veći nego što je prethodni bio.
Obratite pažnu na sledeće stvari kako bi otkrili da li ste na putu za „Burnout“:
– Svaki dan je loš dan na poslu;
– Osećate se iscrpljeno i isceđeno;
– Imate averziju na posao koji obavljate;
– Osećate se da sve što radite je uzalud i da se vaš trud ne ceni;
– Dosadno vam je;
– Previše obaveza;
– Teško ustajete ujutru iz kreveta;
– Oslabljen imunitet (često osećate bolove);
– Česte glavobolje;
– Gubitak apetita i nesanica;
Imajte na umu da „sagorevanje“ pored toga što utiče na vas i vaše zdravlje i mentalno stanje, ono takođe može naneti veliku štetu kompaniji u kojoj radite. Ukoliko ste se prepoznali u nekim stavkama navedenim gore u tekstu, vreme je da se promenite!
Želimo vam uspeh u promenama!
Petar Lazarov
Član tima
Makedonia Export Consulting