Kako pripremate dete za uspeh?

 “Uspeh je koliko visoko odskočite kada padnete na dno”. Džordž S. Paton

Za neke osobe, biti uspešan znači imati visoko akademsko obrazovanje. Za neke druge, uspeh je biti popularan u društvu ili imati veliki broj prijatelja. Za neke je to osećaj smirenosti, zadovoljstva svakodnevnim životom. A za vas? Šta je za vas uspeh?

Definicija uspeha ima veoma mnogo, a po jednoj od njih, uspeh je “postignuće sopstvenih životnih ciljeva”. Međutim, svi se mi razlikujemo po tome koje životne ciljeve imamo. Oni ne moraju biti isti za vas kao što su za vaše komšije, prijatelje, rođake… pa čak ni za vaše dete. Ipak, kada je reč o deci, roditelji daju sebi pravo da određuju uspeh umesto njih. Zato što imaju najbolje namere, smatraju opravdanim da od dece zahtevaju da budu uspešna prema sopstvenim a ne njihovim kriterijumima. 

Kriterijumi uspešnosti.

Držite svoju ambicioznost pod strogom kontrolom! Ukoliko vi i niste ostvarili sve ono što ste nekada želeli, to ne znači da vaše ambicije treba da ispunjava dete. Ono ima životni zadatak da ispunjava sopstvene ciljeve i želje a ne vaše. Naime, kada dete pokušava da ostvari snove svojih roditelja, njegovi sopstveni potencijali se postepeno gase. Istovremeno, u ovom raskoraku između ličnih potiskivanih želja i ambicioznih planova roditelja – započinje dug ciklus disfunkcija u njihovim odnosima kao i u razvoju deteta. Pokušajte da odredite kriterijume uspešnosti deteta prema njegovim a ne vašim, sposobnostima, talentima i mogućnostima.

“Nemoj da se ističeš” – strah od uspeha.

Roditelji često misle da “biti prosek” ima brojne prednosti, odnosno, da svako “štrčanje” ima negativne posledice. Ovakav stav, zapravo, govori o roditeljskom strahu od uspeha. Svi se mi plašimo neuspeha. Međutim, da li ste nekada razmišljali o tome, koliko se, nesvesni da to činimo, plašimo i uspeha? Naime, kada ste uspešni – pitanje je da li ćete to imati sa kime da podelite. Ukoliko je većina vašeg društva u sličnoj situaciji kao i vi (na primer, nezadovoljni su svojim poslovima, žive u nekvalitetnim brakovima, zbog zadovoljenja osnovne egzistencije rastrzani na bezbroj poslova…), vaši razgovori vas međusobno ohrabruju. Utešno je znati da niste sami u svom problemu, jer i vaši prijatelji imaju slične.

Međutim, ako neko iz vašeg društva “iskoči”, i uspe u nečemu što većina drugih nije – time što više ne kuka nad svojim problemom, već ga je rešio, postao je meta zavisti, nije više deo stare celine. Jasno, vi ste sada sigurni da su vaši prijatelji drugačiji, da će se oni radovati vašem uspehu, kao što biste se vi radovali njihovom…

Kako se prevazilazi strah od uspeha? Jednostavnim prihvatanjem činjenice i poverenjem da će nova, uspešnija uloga imati svoje dobrobiti. Jedna od njih jeste da će uskoro u vaš život doći neki drugačiji, takođe uspešni, novi ljudi koji će vam postati važni i bliski. Upravo zbog ličnog straha od uspeha, “štrčanja” bilo koje vrste, većina roditelja zadovoljava se ako dete ima odgovarajući školski upseh. Oni od deteta ne traže uspeh ni na jednom drugom polju. Zaboravljaju da taj, školski uspeh ne garantuje uspeh u životu. Kapaciteti deteta za uspeh su mnogo veći i odnose se na sve oblasti razvoja a ne samo na školska postignuća. Međutim, ako ih vi ne negujete niti podstičete, ovi kapaciteti će ostati uspavani. Razmislite u kojim sve oblastima možete negovati uspešnost svog deteta? Da li možete da podržite neki njegov talenat koji nije vezan za školu? Hoćete li barem pokušati da ga ohrabrite da bude radoznalo, otvoreno za nova iskustva i saznanja? Da se ne boji neuspeha već da iz svojih grešaka uči?

Zaista, možete li pripremati dete za uspeh koji nije vezan samo za školu, već za onaj životni? Možete.

Od vaše međusobne komunikacije zavisi detetovo samopouzdanje, odnos koji će imati prema svojim obavezama, koliko će negovati svoje prijatelje, pa čak i to da li će postati optimista ili pesimista. Danas se smatra da se već u prvoj godini života određuje da li će dete postati optimista ili pesimista, u zavisnosti od ponašanja roditelja, pre svega, majke. Tako, na osnovu toga u kolikoj meri su zadovoljene bebine potrebe za hranjenjem, presvlačenjem ali i za nežnošću, dodirom, pažnjom beba taj stepen zadovoljstva generalizuje na celokupno svoje okruženje. Na ovaj način dete prima informaciju o svetu kao o pretežno prijatnom ili, u slučaju nedovoljne ispunjenosti potreba, kao o pretežno neprijatnom mestu. Optimistična deca imaju mnogo bolje predispozicije da postanu srećne i uspešne odrasle osobe, a smatra se da optimizam stečen u detinjstvu ostaje kao trajna vrednost i u odraslom dobu. Srećna deca izrastu u komunikativnije, otvorenije odrasle osobe, sa više samopouzdanja i spremnosti za rizike od onih koji nisu imali srećno detinjstvo.

Zaista, kada pitate srećne osobe zašto su srećne, one kao primer navode dobre međuljudske odnose sa porodicom i prijateljima, ljubav i zadovoljstvo bavljenja onim što vole. Uspeh i školska postignuća ne igraju značajnu ulogu u ovim odgovorima.

Opuštena porodična atmosfera.

Brojna istraživanja potvrđuju povezanost iskustava iz ranog dečijeg uzrasta i uspeha u detinjstvu i odraslom dobu. Ova istraživanja pokazuju da za akademska postignuća deteta nisu toliko bitni ni materijalni status porodice, ni genetska predispozicija, pa čak ni inteligencija, koliko porodična atmosfera i faktor sreće. Istraživanje Univerziteta u Londonu autora dr Jana Emanuela De Neve objavljeno i u Daily Mail-u, obuhvatilo je više od 15.000 odraslih osoba. Ovo istraživanje potvrđuje da su najuspešnije odrasle osobe one koje su u detinjstvu rasle u porodicama u kojima je dominirala atmosfera opuštenosti i međusobnog razumevanja. Oni su uspešniji i u formiranju stabilnih, dugoročnih, partnerskih i prijateljskih odnosa. Zanimljivo je da imaju i bolju finansijsku situiranost, (čak 22% veće prihode) od onih odraslih osoba koje o svom detinjstvu ne misle kao o srećnom periodu.

Drugačije rečeno: iako zvuči kao paradoks, vaša deca će biti uspešnija u školskom uspehu (ono što je većini roditelja tako izuzetno važno), ukoliko škola ne bude glavna tema njihovih razgovora. Školski uspeh koji roditelji nameću svojoj deci postaje prepreka ostvarenja istog jer deca prirodno teže da se oslobode pritiska.

Komunikacija.

Osvestite poruke koje upućujete detetu. Razmislite, na primer, sa kojim rečima ga ispraćate u školu. Većina roditelja ovom prilikom kaže: – „Budi dobar“, ili: – „Čuvaj se“, nesvesni da su ovom ličnom strepnjom poslali poruku da je svet prepun opasnosti, da je neophodno biti poslušan ili pažljiv, jer će se inače, ko zna šta, strašno dogoditi.

Sa druge strane, kada biste izabrali da kažete: – „Lepo se provedi“ ili: – „Uživaj u današnjem danu“, poručili biste detetu da život nije samo niz opasnosti već, pre svega, izazova i mogućih radosti. Sećate li se početka ovog teksta? “Uspeh je koliko visoko odskočite kada padnete na dno”. Međutim, koliko će dete da odskoči, koliko dugo da leti, kojom brzinom da se podigne kada padne na tlo, uveliko zavisi od vas. Zato, ako vi u svom detinjstvu, možda i niste imali nekoga ko je umeo da vam pokaže da u vas veruje, da vam bude podrška, “vetar u leđa”… učinite za vaše dete prednošću, što ono ima vas.