Kakav oksimoron je život?! Preko nedeljnih saveta sam već pisao da ne treba stvari shvatati ozbiljno, a sada pišem da stvari treba shvatati ozbiljno. To i jeste mudrost življenja, da se zna kada treba, a kada ne treba nešto shvatiti tako ozbiljno.
Nedavno su mi se desile neobične situacije u dva poznata kafe-restorana.
U jednom restoranu konobarica nije znala šta je na meniju pa smo dva puta naručivali nešto čega nema na stanju, a još zanimljivije je što sam, kada sam (čisto edukativno) rekao da je dobro da znaju šta imaju, dobio odgovor da je njen posao da „donese“ što treba. Pokazala je uobraženost i zadovoljstvo da je datim odgovorom skinula sa sebe odgovornost.
U drugom restoranu, dok smo se dogovarali šta da naručimo, konobar je stajao sa strane i odavao znake nestrpljenja. Kada smo naručili kombinaciju dva obroka zbunio se i tražio da mu pokažemo u meniju šta tačno želimo. Morali smo da prstom pokažemo u meni. Ovakvi se problemi javljaju u poslovanju jer sami konobari, a i poslovođe, ne shvataju ozbiljno i ne posvećuju dovoljno pažnje određenim zanimanjima i poslovima, u ovom slučaju profesiji konobar.
Ozbiljno shvatanje posla i profesije znači:
• Edukacija – poslovođe, konobari i svi profesionalci moraju da prođu kroz odgovarajuće obrazovanje (trening) kako bi naučili osnove biznisa i svoja zaduženja. Poslovođe ugostiteljskih objekata često nisu obučeni ili obrazovani za svoj posao i čak smatraju to nepotrebnim. Retko se može videti da neko investira u razvoj svog osoblja. Vođenje kafića ili restorana jeste podjednako ozbiljno kao i vođenje bilo koje kompanije. Pravila su ista.
• Poznavanje proizvoda – prodavac u bilo kom biznisu mora da poznaje proizvod i sve njegove prednosti i mane. Ne sme da se ne zna šta je na meniju.
• Odgovornosti – radni zadaci se obično ne izdaju napismeno i precizno, ali sam siguran da poslovođa želi od osoblja više od nošenja proizvoda. I sami konobari i prodavci znaju da treba da pomažu kupcu u odluci, naročito ako je kupac neodlučan, i da doprinesu pozitivnom iskustvu za kupca.
• Detaljnost – kao što su u svakom biznisu važni i drugi činioci osim samog proizvoda, u ugostiteljskom objektu nije važna samo kafa ili hrana. Celo iskustvo koje klijent nosi sa sobom će učiniti da on ponovo dođe. Izgled lokala, usluga, proizvodi, način serviranja, kvalitet, inovativnost, ambijent, toalet, osvetljenje… sve je deo iskustva.
• Preduzimljivost – umesto da stoji sa strane i da se duri, konobar ili prodavac treba da preuzme stvar u svoje ruke i da nas vodi kroz proces, da lakše odlučimo. Na ovaj način će i narudžbina biti bogatija.
• Napojnica – raspravljali smo da li da ostavimo bakšiš ili ne. Neostavljanje može da naruši naš ugled, a ostavljanjem neće naučiti da se tako ne zaslužuje bakšiš!
Moj prijatelj, dugogodišnji uspešan ugostitelj kaže:
„Dokle ćemo biti zadovoljni boranijom u ugostiteljstvu?! Za pozitivne rezultate moramo nešto da promenimo svi mi sami”.
Ozbiljnim shvatanjem posla i posvećenosti boljitku svako od nas doprinosi da se nivo usluge podigne.
Želimo vam uspeh u promenama,
Petar Lazarov, član tima Tip of the week #1