Zimski semestar je uveliko otpočeo. Ponovo ste na tranzitu u trci sa predavanjima, vežbama, seminarskim radovima I studijama slučajeva koji se medjusobno sustižu I neće proći mnogo pre nego što se na horizontu pojave ozloglašeni kolokvijumi I prepričavani ispiti.
Uprkos vašim tvrdoglavim naporima da ignorisanjem realnosti usporite dinamiku semestra čini se da ste prevideli zimsku kratkodnevnicu i vremena je sve manje do trenutka kada će vaše znanje doći na ispitaničku klupu. Od same pomisli na to svi prolazimo kroz manje ili više isti višefazni jezivi proces mirenja sa stvarnošću:
Prva faza počinje širenjem zenica u šoku nakon uvidjanja kako malom količinom vremena raspolažete, propraćena knedlom u grlu od pomisli na neuspeh – ova faza se najčešće manifestuje za vreme predavanja kada studente neko od predavača zapravo podseti “koliko je sati”. Druga faza, tzv. faza “talasanja obrvama” kulminira izmedju dve bitne radnje: skupljenje obrva koje svedoči postojanje griže savesti zbog loše organizacije vremena i “znak pitanja” kada se sa bliskim kolegama razgovarate facijalnim ekspresijama. Potom sledi faza žučnih rasprava sa kolegama o potencijalnim ispitnim pitanjima ili testovim, pa detektivsko istraživanje o iskustvima prethodnih generacija na kojima bi vam I Šerlok Holms pozavideo I, napokon, sve se završava neprikosnoveno najcitiranijom, a opet najmanje verodosotojnom izjavom medju zidovima fakulteta Univerziteta u Beogradu: Sutra ustajem u 7h i počinjem da učim!
Da, sigurno. Jedina neminovnost u ovom metežu jeste stres, a kome je on još pomogao?
I tako, eto vas ispred knjige od nekoliko stotina stranica, sitnog I gusto zbijenog fonta (bez I jedne mučene ilustracije koja bi vas spasila par pasusa), i sa bitnim fusnotama, jer je profesor to naglasio na predavanjima. Pošto ste završili sa zapomaganjem preko telefona, postavljate u tišini pitanje, uz podrazumevano prizivanje viših sila: Bože, kako ću ovo da naučim?
I, zaista, kako ćete? Da li znate da učite? Ili samo “bubate”? Ko vas je naučio čitate, podvlačite bitno i skladištite informacije u svoju memoriju- roditelji, učiteljica ili ste, pak, samouki?
Možda nikada o tome niste pošteno razmislili, tretirajući ovaj izuzetno bitan segment vašeg sveukupnog ličnog razvoja kao nešto podrazumevano, možda čak I nešto sa čime se rađate. Pa ipak, stvari stoje malo drugačije: kao sto učite da jedete, hodate ili pričate, tako učite I da čitate I učite.
Srećom postoji ključ koji vam može otvoriti vrata savršenog učenja i pamćenja – no, ipak potrebno je izvesno predznanje.
- Najpre, da poznajete sebe: koji su vaši motivi kada učite – da li to radite samo zato što morate – da li ste ikada dosegli svoj maximum u ucenju ili u citanju
- Da znate svoje kapacitete: koje su vase sposobnosti i kapaciteti, da li ih koristitet ravnomerno – da li poznajete svoj um – koristite li obe hemisfere svog mozga – znate li da pravite mape uma
- Koji je vaš stil učenja: da li je to auditivni, vizuelni ili kinestetički – jeste li ikada radili na osnaživanju I osveženju svog stila i tehnika učenja
- I interesovanja: šta vas to pokreće, a šta zadržava, koje oblasti vam bolje idu i znate li da sistemom asocijacija i uz pomoć postojećeg znanja stičete nova
Nekima od vas je već ovo prezahtevan proces I ipak će spas od predstojećih testova potražiti u nekoj najkraćoj skripti, onoj u kojoj je sve boldovano I bitno, razume se. Ali moraću da vam otkrijem slabosti ovog iluzornog spasenja. Vidite, 21 vek nam je svima nametnuo visoke standarde I žestoku konkurenciju I vaša kvalifikovanost da učestvujete u trci sa najboljima zavisi samo od vas.
Da, gradivo je podeljeno, knjige se čine manjim nego onda kada su naši roditelji učili I naizgled postoji prečica preko kolokvijuma do položenih ispita. Međutim, stvar je da je ZNANJE ono koje je na ceni kao nikada do sad – a to znači da je potrebno da: naučite kako da sačuvate u vašoj dugoročnoj memoriji ono za šta ste se pripremali, kako da tim znanjem raspolažete, I kako da ga primenjujete u praksi.
Priznajem, Google nas je sve malo ulenjio, čak nas je naveo da se osećamo sigurnima samo zato što nam se kakav takav odgovor na bilo koje pitanje nalazi doslovce u rukama – na našim smartphone-ovima. Well, smartphone, not you. Logično, to vas neće probližiti uspehu, šta više.
Srećom po one koji se ipak odluče da nadmaše svoju prosečnost I kvalifikuju se za uspešnu I bolju budućnost, edukativni centar Finesa drži širom otvorena vrata za sve koji žele da zgrabe ključeve briljantnog učenja. Finesa već dugi niz godina uspeva da spoji teoriju I praksu u ovoj oblasti, kroz svoje dve delatnosti – objavljivanjem praktičnih priručnika I organizacijom seminara. To znači da pred sobom možete imati priručnik koji će vas naterati da usvojite neke nove navike prilikom učenje I odbacite neke zastarele ili, da provedete jedan vikend u Finesa edukativnom centru na nekom od dvodnevnih seminara na kojima ćete naučiti da učite, brzo čitate ili savršeno pamtite u društvu I kroz vežbe pod mentorstvom nekog od Finesinih predavača. Da, nije lako odlučiti se između beogradskog vikenda noću i investicije za ceo život. Valjda to zavisi i od kvaliteta u koje želite da uložite.
Onima koji ipak shvataju moć znanja potrebno je samo da premere svoje ambicije I odaberu nešto po svom ukusu – seminar ili knjigu. Male su šanse da niste čuli za njih, ali možda do sada niste imali priliku da se upoznate sa fenomenalnim “Mapama uma”. One će vas uvesti u jedno posebno stanje svesti prilikom učenje, u kojem ćete bez mnogo napora, uz simultano angažovanje leve I desne hemisfere mozga uspeti da stvarate dugoročne resurse vašeg uspeha – vaše trajno znanje. Takodje, tu je I “Brzo čitanje” – tehnika kojom ćete za kratko vreme uspeti da povećate brzinu čitanja za minimum 50%. Prosečna brzina čitanja je 20 stranica u satu, uz pamćenje od oko 35% pročitanog teksta. Zamislite da čitate 5 stranica u minuti – što će reći, čitavu knjigu od 300 strana za sat! Ovom brzinom čitaćete napokon I tu dodatnu literaturu ili ćete zaista već jednom “odluslušati” taj Coursera-in kurs za koji ste se prijavili. “Savršeno pamćenje” će vas osposobiti da napokon savladate sve one beskonačne statističke podatke, istorijske datume ili imena.
Pripremite se za predstojeće ispite, vratite se na kolosek osveženi I osnaženi I učite, ne za ispit, ne za semestar ili godinu, učite za zivot. I zapamtite, svetla budućnost i šanse za uspeh u životu će se realizovati recipročno vašim investicijama u jedino bogatstvo koje vam niko ne može ukrasti i ignorisati – vaše znanje. Vaša investicija ne mora biti semestar pun odricanja i sati neprekidnog zvaranja u knjigu – vaš mozak može daleko više Dodjite u Edukativni centar “Finesa” i odaberite da učite.