Proaktivnost

Pre neki dan, jedan od naših praktikanata iznenadio nas je svojom proaktivnošću. Taj momak ima znanja iz grafičkog dizajna i inspirisan jednim od priručnika, celog vikenda je radio na dizajnu korice za „Tip of the Week“ (ne zna se, možda će biti upotrebljena za naše treće izdanje). Rekao je da mu se veoma dopao dizajn priručnika i da je sa velikim “ćefom” proveo celi vikend da razvije svoj koncept za sledeći dizajn korice.

Proaktivni zaposleni su motor tj. pokretačka snaga svake kompanije. Svi menadžeri traže i žele proaktivne zaposlene, pogotovo zaposlene koji uzimaju kontrolu u svoje ruke radije nego da čekaju i da reaguju tek nakon što se stvari dese. Proaktivne osobe ne čekaju da im neko kaže šta da rade i kako da to urade. Oni uzimaju stvari u svoje ruke, deluju blagovremeno i preuzimaju odgovornost za svoje postupke.

 

PROAKTIVNOST = ODGOVORNOST

 

Za razliku od proaktivnog rada, koji se odnosi na antipiciranje budućnosti, reaktivno se odnosi na prošlost. Reagovanje na stvari kada se dese. Normalno je da se ne može uvek raditi proaktivno, uvek se dešavaju promene, ali u velikom broju slučajeva može i treba da se tako radi. Biti proaktivan znači:

 

• Predvideti problem (razmišljati više);

• Tražiti nova rešenja (kreativnost);

• Dati sve od sebe (visoka motivacija);

• Imati jasan cilj (odlučnost i snažna volja);

• Investirati više vremena, energije (ulaganja);

• Donositi vlastite odluke (odgovornost);

• Ne kriviti okolnosti i okruženje (samosvest);

• Biti spreman na promene (hrabrost).

 

Ako se pogledaju sve ove tačke, nije ni čudo što se više ljudi ponaša reaktivno. Većina ne želi da se uznemirava, ili da žrtvuje više od neophodnog vremena, ili da se opterećuje više od potrebnog, ili da izlazi iz zone komfora i da se suoči sa nepoznatim. Ali, treba da budemo svesni da, ako želimo da postignemo visoke rezultate, moramo naučiti da češće postupamo proativno na profesionalnom i privatnom planu.

Pozitivno je to da, kao i svaka veština, proaktivnost može da se uči i razvija. Nadalje su ponuđeni saveti koji vam mogu pomoći u proaktivnom učenju:

 

1. Svesnost: prvo i osnovno, moramo postati svesni potrebe rada na sebi. Moramo uočiti da poslove obavljamo reaktivno. Čekamoda se dese, a posle reagujemo. Treba biti svestan da će to značiti više vremena, energije i naprezanje mozga.

 

2. Razmišljati unapred: vežbajte razmišljanje unapred. Napregnite mozak više od neohodnog minimuma. Definišite neku situaciju (aktivnost). Razmišljajte šta se može desiti, pozitivno / negativno, i šta možete učiniti kako biste poboljšali, ili po potrebi – izbegli datu situaciju. Pokužajte da uočite obrasce / šablone u dešavanjima. Počnite da igrate šah. On je odlična igra za vežbanje mozga da razmišlja nekoliko koraka unapred.

 

3. Planirajte: planirajte bolje. Uđite dublje u aktivnosti i dešavanja. Raščlanite svaki projekat na potprojekte i anticipirajte šta je moguće učiniti za poboljšanje posla i umanjenje rizika od grešaka.

 

4. Informisanost: veoma često reagujemo reaktivno zbog prethodnog nedostatka informacija na osnovu kojih bismo reagovali proaktivno. Pokušajte da obezbedite više (relevantnih) informacija i da se uključite pre nego što se neke stvari dese.

 

5. Čovek od akcije: proaktivni ljudi su ljudi od akcije. Oni nisu samo posmatrači dešavanja, već se i celovito, navremeno i efikasno uključuju u akciju.

 

6. Pauza: ponekad biti proaktivan znači napraviti pauzu. Zaustaviti se da vidimo dokle smo stigli i šta nam se dešava, kako bismo mogli da se reorganizujemo i da uradimo pravi potez.

 

 

Proaktivnost vodi u akciju, u promene, u progres. Reaktivnost vodi u status kvo. Vežbajte proaktivnost