USPEH NA ŽENSKI NAČIN: SVE JE REŠIVO! | Piše: Sonja Dakić

Marie Forleo pratim već nekoliko godina. Dopada mi se kako pristupa svom poslu, nosi tu razigranost uz svoje veliko iskustvo i posvećenost. Kao i većina nas radila je puno različitih poslova u životu, neke kako bi se izdržavala, a neke u pokušaju da pronađe sebe, da definiše koje je to jedno zanimanje baš za nju. A onda je jednoga dana shvatila da to ne mora biti jedan posao, da može sve što je prošla i naučila upakovati u zanimljiv i koristan sadržaj koji drugima može pomoći. I to je i uradila, danas je njen MarieTV mesto gde možeš pronaći inspiraciju, praktične savete, sjajne intervjue i još puno toga.

Kada sam prvi put odgledala njen govor Everything is Figureoutable bilo mi je simpatično koliko njena priča liči na moju. Moja majka, koja je sama podizala nas troje, je ta žena koja će kada se pokvari bojler da uzme šrafciger, rasturi sve i pokuša da shvati u čemu je problem. Uvek sa sobom u tašni ima glinericu, jer nikad se ne zna kada će joj zatrebati. Tokom detinjstva gledala sam je kako rastavlja miksere, utikače, kreči, postavlja pločice, boji stripove, crta ikone…jednostavno za nju ne postoji prepreka koja bi je zaustavila. Ona nije bila od onih roditelja koji mnogo pričaju o tome šta treba da radimo i kako treba da se ponašamo. Zapravo godinama kasnije shvatila sam da nas je svojim stavom naučila ono najvažnije: za sve postoji način da se reši.

Ne paniči, rastavi stvari na manje delove, sagledaj situaciju i vidi šta možeš da uradiš.

Poslednjih godina kako radim sa drugima na razvoju njihovih ideja i biznisa uvek sam se pitala koje su to ključne veštine i stavovi koji prave razliku između onih koji će uspeti šta god da se desi i onih koji će se povući na prvim preprekama. Postalo mi je jasno da je upravo ovaj stav, kako pristupamo problemima i izazovima ključan. Zato sam se obradovala kada je Marie objavila da će napisati knjigu upravo sa ovom temom.

Poručila sam je tokom leta i obradovala kada je napokon stigla u septembru. Ono što me je još više obradovalo jeste informacija da je Finesa otkupila prava i prevela knjigu kod nas. Ja zaista verujem da je ovo knjiga koju svako treba da ima na polici. Da svaki put kada se umorimo, posumnjamo i zaboravimo imamo knjigu da nas podseti. Prirodno je da nas životne okolnosti nekada preplave i da se osetimo zbunjeno i zaglavljeno, da ne vidimo izlaz i to je pravi trenutak da se podsetimo onoga o čemu Marie piše.

Naš mozak je programiran da traži odgovore, a na nama je da postavimo prava pitanja i da kroz to učimo i napredujemo. Kada smo otvoreni za učenje uvek postoji novi ugao koji možemo videti, novo rešenje koje ćemo pronaći. Ponekad je to prosta promena perspektive tako da umesto što pomislimo: Ovo ne važi u mom slučaju! zapravo je dovoljno da se zapitamo: Kako ovo može da funkcioniše u mom slučaju?

Znam, zvuči ponekad blesavo i suviše jednostavno. Stvar je u tome što su obično stvari jednostavnije nego što mi mislimo, samo je potrebno da ih sagledamo sa više strana. Ono što Marie takođe izdvaja, a ja se u potpunosti slažem, jeste AKCIJA. Često suviše razmišljamo, računamo, preispitujemo umesto da prosto krenemo u akciju i vidimo šta će se dogoditi.

Uradi najbolje što znaš. Kada budeš znala bolje, uradi bolje. – Maya Angelou

Marie pored ostalih stvari piše o važnosti naših uverenja. To su priče koje smo poneli kroz život, neke u vrlo ranim godinama, koje pričamo sebi i što je još važnije u potpunosti verujemo u njih. Upravo te priče su najčešći razlog naših strahova, ograničenja i nezadovoljstva. Naše misli kreiraju naša osećanja, naša osećanja određuju naše ponašanje što na kraju dovodi do toga kakve ćemo rezultate ostvariti. Jednom kada shvatimo ovaj ciklus i kada znamo da možemo da promenimo priču koju sebi pričamo, tada zapravo počinjemo da živimo i kreiramo svoj život.

Uverenja su skriveni scenario koji određuje naš život. Ako želimo da rešimo neki problem ili dostignemo neki cilj potrebno je prvo da poradimo na svojim uverenjima. Tu dolazimo do čuvenog pitanja: Šta je za mene moguće? Nije važno šta je tačno, važno je ono šta mi verujemo da je tačno. Ograničavajuća uverenja kreiraju ograničavajuće rezultate.

Još jedna bitna tema koja se pojavi kada krenemo put izazova i ostvarenja su naši izgovori. Marie ima jednostavan recept za ovo: Umesto reči NE MOGU, kaži NEĆU! Kada naglas izgovorimo da nešto nećemo mi preuzimamo odgovornost za to, kao i za naš život. Svesno donosimo odluke i otkrivamo šta nam je zaista važno, a šta možemo da odbacimo. Postoje dve vrste ljudi: oni koji imaju izgovore i oni koji imaju rezultate.

Strah je posebna tema za svakog nas, svako ga doživi u nekom trenutku promene. Kako se odnosimo prema strahu definiše da li sanjarimo ili postižemo rezultate. Akcija je lek za svaki strah. Sasvim je u redu da se plašimo dok postižemo nešto, strah je prirodan saputnik na našem putu. Jednom kada ga prihvatimo na tom putu kada shvatimo da predstavlja sastavni deo napretka, onda ga možemo pretvoriti u uzbuđenje ili iznenađenje, nešto što će sa sobom nositi pozitivniju emociju. Kako bi bilo kada bi osećaj straha prepoznali kao osećaj da smo spremni za velike stvari?

Progres je proces i zahteva vreme. Na tom putu svašta ćemo doživeti. Što smo svesniji činjenice da mi upravljamo našim emocijama i stanjem i da naš um ima neverovatnu moć nad nama to će nam lakše biti da uradimo sve što je potrebno. Uspeh u životu ne treba da merimo samo po tome šta smo postigli, već i po tome kakva smo osoba postali na tom putu. Koga smo sreli, dotakli, podstakli? Kada podelimo svoje darove sa drugima mi zauzvrat dobijamo mnogo više, dobijamo smisao i motivaciju da nastavimo da pomeramo sopstvene granice i istražujemo mogućnosti pred nama.

Na kraju dana, samo od nas zapravo zavisi koliko daleko ćemo stići, zar ne?

LINK KA KNJIZI